EU: 171 milion eura za infrastrukturu i privatni sektor Zapadnog Balkana

(Patria) - Evropska komisija najavila je podršku u iznosu od 171 milion eura za podsticanje razvoja infrastrukture i rasta privatnog sektora na Zapadnom Balkanu.

Od tog iznosa, 94,7 miliona namijenjeno je infrastrukturnim investicijama, 76,3 miliona podršci privatnom sektoru, a 2,9 miliona eura za četiri projekta tehničke pomoći u Albaniji i Bosni i Hercegovini.

Ovi projekti usmjereni su na pripremu budućih ulaganja u sektore energetike, vodosnabdijevanja, inovacija i istraživanja.

Sredstva dodijeljena infrastrukturnim projektima, prema saopštenju Evropske komisije, trebalo bi da mobilizuju 263 miliona eura investicija kroz sedam projekata u prioritetnim sektorima, uključujući digitalizaciju, čistu energiju, ljudski kapital, saobraćaj i zaštitu životne sredine.

Projekti uključuju uvođenje širokopojasne infrastrukture u Albaniji, unapređenje sistema za prijenos električne energije u Sjevernoj Makedoniji, kao i izgradnju i energetsku efikasnu obnovu obrazovnih objekata u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Iz Evropske komisije pojašnjavaju da će projekte provoditi partneri sa Zapadnog Balkana u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

"Ulaganje u naše partnere na Zapadnom Balkanu ključno je za njihovo približavanje EU. Više od dvije godine nakon usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan, radili smo, uključujući i kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, na pretvaranju obaveza u konkretna djela.

Od unapređenja infrastrukture do jačanja razvoja poslovanja, ova ulaganja stvaraju stvarne mogućnosti za građane i čine EU opipljivom realnošću širom regiona", saopštila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Novi paket podrške obuhvata investicione doprinose iz više izvora finansiranja EU, uključujući Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA), bilateralne donatore kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Instrument za reforme i rast.

"Današnji paket finansiranja uključuje investicione i projekte tehničke pomoći koji su danas odobreni, čime se dodatno jača posvećenost EU održivom rastu i regionalnoj povezanosti na Zapadnom Balkanu", poručuju iz Evropske komisije.

Nakon odobrenja Operativnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan, projekti mogu preći u fazu implementacije. To podrazumijeva finalizaciju potrebnih sporazuma s partnerskim institucijama i korisnicima, pokretanje pripremnih studija za aktivnosti tehničke pomoći i završetak procedura neophodnih za realizaciju projekata privatnog sektora.

Po okončanju ovih procesa, može započeti provođenje podržanih investicija.

Među korisnicima među kojima nema usvojenih projekata nalaze se Srbija i Kosovo. U oba slučaja razlozi za izostanak odobrenih projekata su različite prirode.

Kako je za Radio Slobodna Evropa objasnio portparol Evropske komisije, za Srbiju nisu bili odobreni projekti iz Fonda za reforme i rast, jer u trenutku pokretanja procesa odobravanja sredstva iz Plana rasta još nisu bila dostupna. Međutim, zemlja bi uskoro trebalo da dobije odobrenje za projekte.

- Sada kada je Srbija dobila dodatna sredstva iz Plana rasta kroz isplatu prve rate, projekti koje je Srbija podnijela i koje je Komisija pozitivno ocijenila moći će da budu upućeni na odobrenje Upravnom odboru Investicionog okvira za Zapadni Balkan - pojašnjava portparol EK Guillaume Mercier.

Kosovo, s druge strane, još ne može da dobije sredstva za projekte jer nije ispunilo zakonske uslove za isplatu, budući da i dalje nije ratifikovalo sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta.

- Stoga Kosovo još ne može da koristi sredstva iz Plana rasta. Nadamo se da će se ovo pitanje uskoro riješiti - dodao je Mercier.

Kosovo tek treba da ratifikuje sporazume o zajmovima i kreditima u okviru Plana rasta, nakon formiranja novih institucija. To tokom 2025. godine nije bilo moguće zbog političke blokade, koja je kao rezultat imala dva kruga parlamentarnih izbora tokom prošle godine.