Banke u BiH će utjerivačima dugova prodavati nenaplative kredite

Jedan od uslova MMF-a, koji je potpisala Srbija, a na koji će vjerovatno ubrzo pristati i Bosna i Hercegovina, je da će se morati dozvoliti naplata problematičnih kredita i to formiranjem nedepozitnih kreditnih institucija.

Naime, banke su do sada imale ogromne probleme u naplati loših kredita, pa će im uskoro biti dozvoljeno da prodaju takve kredite firmi i građana. Banke u Srbiji su do sada imale zakonsku mogućnost da ponude otplatu kredita za firme, ali ne i za građane.

U čitavom regionu samo u BiH do sada nije bilo dozvoljeno otkupljivanje kredita ni firmi ni građana. Nivo nenaplativih kredita u BiH iznosio je u prošloj godini 1,1 milijardu eura. Od toga se na građane odnosi 340 miliona eura.    

Kad je riječ o lošim kreditima u firmama za BiH oni su prošle godine bili najveći jer su ih napumpale Bobar i Banka Srpske, koje su sada u likvidacionom postupku. Ove dvije banke su bez sumnje, doprinijele ovolikom iznosu nekvalitetnih kredita u BiH. Građani BiH su do sada urednije vraćali kredite nego li stanovništvo svih zemlaja u Evropskoj uniji. U BiH je dug i pitanje obraza, pa su se i krediti vraćali “zajedničkim porodičnim snagama”.

Veliki broj teško naplativih kredita u BiH je otpisan i to upravo na račun poslovanja nekih banaka. Usput BiH nema ni instituciju proglašenja ličnog bankrota.

Kako će tačno ove agencije za otkup nenaplativih kredita poslovati kada su u pitanju krediti građana? Banke su do sada pritiskale dužnike, a prinudnu naplatu mogao je odobriti samo sud, a sprovoditi sudski izvršitelj. U Hrvatskoj je dozvoljena kupovina kredita koje duguju fizička lica. Za prošle četiri godine je prodato milijardu i 300 miliona eura građanskih kredita. Najveći dio odnosi se na hipotekarne kredite, pa će biti još više izbacivanja na ulicu i daleko više domova na prodaju.

U Srbiji je svaki šesti kredit građna problematičan. Teško naplativa suma iznosi oko 540 miliona eura. Ali, najveći dio tiče se duga preduzeća, pa je u Srbiji udio loših kredita u ukupnom dugu oko 23 odsto. Najveći dužnici su za stambene kredite, koji su bili vezani valutnom klauzulom za švajcarske franke. U svim državama jugozapadnog Balkana, ipak, pada nivo rizičnih kredita.    

Konačno, u Sloveniji je procjena za ovu godinu da će problematični krediti iznositi 11 odsto, a bili su 11,7 posto. Jednako toliko je nenapaltivih kredita i u BIH. U Hrvatskoj procjenjuju da će se nivo loših kredita sa 16,7 posto u ovoj godini povećati u idućoj na 17,5 odsto. U Crnoj Gori nenaplativi krediti iznose 15,9 posto, u Makedoniji 10,8.

Povećanje problematičnih kredita u svim državama zapadnog Balkana se dogodilo najvećim dijelom zbog kredita u švajcarskim francima.