Umjesto slugama, odgovor Bakir begu: Vidim beže narod se diže, politički kraj uskoro te stiže!

SARAJEVO, (Patria) - OTVORENO PISMO

Bakir begu i Sebija hanumi,

U sutonu dana koji muslimanima dovede najdražeg gosta, mubarek ramazan, do mene dođe haber da je neki kobajagi Mustafa Drnišlić iznio stav da ja kobajagi stavljam metu na čelo tebi beže i u tebe hanumi.

Kažu evo, da moja malenkost i nekoliko esnafskih drugara potičemo na vaše ubistvo.

Vidi beže, ne kanim ja raspravljati sa slugama tvojim, jer ni Mustafa ni Mursel ni Kasli nisu osobe s kojim želim raspravljati.

Nema sumnje Bakir beže da vas je obuzeo strah težak ko bosanske zime, da vam se ledi krv s pojavom svakog novog glasa koji kaže da morate otići. Svjesni ste Bakir beže da vam je zulum u begluku vašem prevazišao zulum svih sila i careva što vladaše ovom zemljom našom.

Niste vi iz straha za život Bakir beže dali sluganskim perima nalog da one koji o vama ne pišu hvalospjeve nazovu zločincima, nekakvom FGR rajom, putnicima kroz vrijeme i koješta još.

Ne znam ja za ostale, jer i nisam u nekim relacijama s njima, ali znam za sebe, sto posto Bakir beže znam da ja nisam nikakav FGR. Niti sam se beže tako kada osjećao. Ja sam Bakir beže potekao iz Kijeva, tu na izvoru Sarajeva, tu gdje ilirski kamen i dalje uspravno stoji i svjedoči postojanje predaka mojih.

Nisam ja beže nikakva zločinačka FGR, već insan što na čvrstim korijenima dalekih predaka stoji, samo se Boga boji. Ne plašim se ja tvojih sluganskih pera i njihovih natucanja da zabave čaršiju. Ja se plašim za čaršiju, za domovinu, za Bosnu i Hercegovinu.

Slušaj Bakir beže, ta ti sluganska pera mnogo lažu. Nikada beže poželio ne bih da te neko strijelja, ili da na te izvrši atentat. Ja ti Bakir beže, a i tvojoj hanumi želim da živite još 100 ljeta. Da živite što duže, da ispatite svaku suzu svake majke čije ste dijete protjerali iz ove zemlje rajske.

Želim vam najduži život što ga čovjek živjeti može, da vas stigne kletva svakog radnika u Bosni i Hercegovini, kojeg bez hljeba ostaviste, a koji se o konopac objesi jer ne mogaše podnijeti da mu djeca budu gladna, bosa i siromašna.

Znaš li beže šta osjeća majka čije dijete je na ivici života, dok joj tvoja hanuma poručuje “nećemo to dijete liječiti ovdje”. Jesi li svjestan beže kakva bol para srce te majke. Nikad takav zulum ovdje činili nisu ni Austro-Ugari, ni Turci. 

Ne pamti ovaj grad goru zulum vlast od vajkada do danas kakvu je upamtio za vlasti vas beže, vas Izetbegovića.

Znaš li Bakir beže gdje si još pogriješio kad si svojim slugama na pera govorio. Nisu bolan Nikolaj i Elena Čaušesku stradali zločinački, niti im je neko sačekuše pravio. Znaš li li Bakir beže šta im se dogodilo. Ako već nisi učio, onda čitaj sada. Čaušesku ti je bračni par poput vas Izetbegovića. Satrali su narod svoj i državu Rumuniju. Baš kao što vi satraste Bosnu i Hercegovinu i sve što živi u njoj.

A kad je narodu zulum do guše došao, pa se narod na noge digao, e tad su ti Bakir beže Nikolaj i Elena shvatili da je gotovo. I niko ih nije ubio, već im narod presudio, sud ih osudio, a strijeljani su radi izvršenja pravde.

Shvataš li Bakire, da mi koje tvoj Mustafa, tvoje pero služavsko, naziva FGR zločincima ne crtamo tebi metu, već budimo narod ko nekad telali. Zaspao je ovaj narod i predugo spava, a ti si mu lošu sudbu skrojio.

I upamti Bakire, prolleto je carstvo što na zulumu stoji, jer ovdašnji čovjek mnogo podnijet može, al' kad mu do guše dođe, tad i carstva padaju. I prenesi svojim slugama, tim držačima pera poganih, nećete nas uplašiti ni perima, niti ičim drugim.

“Bit će puno nepravde, ne mogu vam obećati da ćete biti građani prvog reda. Imat ćete prava koliko uzmete. Ne dajte vaša prava, borite se za vaša prava”.
                                                                                                                                                                                                  Alija Izetbegović

I kad me tvoj Mujo u fašist sedmičnjaku navede ko putnika kroz vrijeme, otkrit ću ti Bakir beže jednu tajnu - vidim beže uskoro nekakvu huku, k'o pobunu, k'o neki narod se diže, men se čini beže, da ti politički kraj stiže.

Rasim Belko, Sarajevo 13. aprila 2021. godine / 1. ramazan 1442 hidžretske godine.