Kann Europa Trump ein „Nein“ sagen?

Von Armin Sijamić

Eine Rückkehr von Donald Trump ins Weiße Haus ist für viele Politiker in Europa gleichbedeutend mit einer Katastrophe. Lange vor den amerikanischen Präsidentschaftswahlen unterstützte die Mehrheit der europäischen Staats- und Regierungschefs Joe Biden, und nach dessen Rückzug aus dem Rennen Kamala Harris. Nach drei Wochen der neuen Trump-Amtszeit wurde klar, warum sie diese Haltung einnahmen.

In den letzten Tagen haben viele Persönlichkeiten des öffentlichen Lebens, die Trumps Schritte und seine Politik kommentieren, fast dasselbe gesagt – wir stehen erst am Anfang der Amtszeit, uns bleiben noch vier Jahre.

In Europa, wo die meisten amerikanischen Verbündeten sind, würden sie sicherlich Ähnliches sagen, wenn sie nicht die Reaktion des Weißen Hauses fürchten würden. Dies gilt insbesondere für die Beamten der Europäischen Union, denen Trump nie übermäßigen Respekt entgegenbrachte. Aus seiner ersten Amtszeit stammt ein angebliches Gespräch mit Angela Merkel, als er die Kanzlerin wiederholt fragte, ob Washington und Berlin ein Handelsabkommen schließen könnten, und sie antwortete, dass dies nur mit der Europäischen Union möglich sei, deren Mitglied Deutschland sei.

Auf die Politik des neuen amerikanischen Präsidenten sollte vor allem die estnische Politikerin und Hohe Vertreterin der Europäischen Union für Außen- und Sicherheitspolitik, Kaja Kallas, antworten. Wie viel Trump von Kaja Kallas‘ Ansichten hält, zeigt die Tatsache, dass es seit seiner Rückkehr an die Macht keine Bestätigung gibt, dass sie gesprochen haben. In der Zwischenzeit hat Trump auch mit dem russischen Präsidenten Wladimir Putin gesprochen.

Dass er kleinen europäischen Staaten nicht übermäßig viel Bedeutung beimisst, zeigt auch der Fall Dänemarks, das seit Jahrzehnten ein Verbündeter Washingtons ist. Trump drohte einem Mitglied der Europäischen Union und der NATO in den ersten Tagen seiner Amtszeit, ihm Grönland zu übergeben, oder schloss militärische und wirtschaftliche Maßnahmen nicht aus.

/qpost/389464/Elon-Musk-u-pohodu-na-amerike-institucije-testira-moe-li-se-upravljati-dravom-kao-kompanijom

Elon Musk u pohodu na američke institucije testira može li se upravljati državom kao kompanijom

Piše: Armin SijamićDonald Trump u drugom mandatu na čelu Sjedinjenih Američkih Država želi promijeniti najveću svjetsku silu. Za tu namjenu formirao je Doge (Odjeljenje za vladinu efikasnost) i povjerio ga biznismenu Elonu Musku, koji drži da

Svrstavanje uz Trumpa

Ovakav Trumpov stav prema Evropi je očekivan. Trumpu je jasno da Evropa ovisi o Washingtonu, a da se evropski saveznici ponekad ponašaju kao da to nije tako. Tu se prije svega radi o evropskoj sigurnosti o kojoj se brine Washington, dok Evropljani odbijaju da urade i ono što su potpisali ulaskom u NATO - izdvojiti dva posto bruto društvenog proizvoda za vojsku. U prvom mandatu Trump je podsjetio Evropljane na obaveze i zaprijetio da ih neće besplatno braniti. Tada su se stvari pokrenule i tokom njegovog i Bidenovog mandata gotovo sve države vrše tražena izdvajanja.

Ali to nije dovoljno, jer većina evropskih armija, po vlastitom priznanju, nije spremna za rat. Poljski predsjednik Andrzej Duda, koji je sa Trumpom održavao komunikaciju i kada mu je prijetio zatvor u slučajevima pred američkim sudovima, ljetos je govorio o izdvajanju od najmanje tri posto bruto društvenog proizvoda. Sada neki govore i o pet posto, ispitujući raspoloženje javnosti.

Masovno ulaganje u vojsku od strane evropskih saveznika moglo bi omekšati Trumpa, posebno usljed njegovih prijetnji da će uvesti carine, jer američka ekonomija ima deficit u trgovini sa Evropom. To ulaganje ne bi nužno značilo rat. Sličnih primjera ima i na drugim krajevima svijeta. Na primjer, neke bogate arapske monarhije kupuju oružje koje nikada neće koristiti, dok im SAD garantuju sigurnost. Takvi primjeri zabilježeni su i tokom prvog Trumpovog mandata.

Kupovina oružja od Sjedinjenih Američkih Država daje Trumpu i važnu polugu u odnosu prema Rusiji i ukrajinskom ratu. Nije teško zamisliti da bi Trump pristao da američke kompanije i dalje naoružavaju Ukrajinu, direktno i indirektno, ako bi to evropski saveznici platili.

Muskov čekić

Ali tu nije kraj problema koje Evropa ima sa Trumpom. Najbogatiji čovjek na svijetu Elon Musk već mjesecima protiv nekih evropskih država vodi i ideološki rat. Muska, kojeg Trumpovi kritičari nazivaju „pravim“ američkim predsjednikom, u proteklom periodu ustrijemio se na Ujedinjeno Kraljevstvo i Njemačku. Prva je nuklearna sila i van je Evropske unije, a druga je ekonomski motor te iste unije i država koja ima enorman uticaj od Baltika do Turske.

/qpost/378744

Sijamić: Kako je Trump porazio Kamalu Harris i Bidenovu politiku

Piše: Armin SijamićAmerikanci su ubjedljivom većinom izabrali Donalda Trumpa za 47. predsjednika. Loš rezultat Kamale Harris i demokrata upotpunjen je porazom i u utrci za oba doma američkog Kongresa. Ovako težak poraz Harris i demokrata uglavn

Musku posebno smetaju neke postavke moderne ljevice, a koja sa svojim korijenima nema nikakve veze. Musk cilja na ilegalne migrante i na politiku transrodnosti koju je u oktobru 2022. u jednom intervjuu nazvao „neomarksizmom“. Početkom februara ove godine na društvenoj mreži X je podijelio objavu J. K. Rowling koja je između ostalog napisala da je „rodna ideologija potkopala slobodu govora, naučnu istinu, prava homoseksualaca, te sigurnost, privatnost i dostojanstvo žena i djevojčica.“ Poprilično dugu objavu britanske književnice komentarisao je sa „apsolutno“.

Muskov ideološki rat sa Evropljanima, nakon što se obračunao sa politikom američkih demokrata, ima i lični pečat. Pitanje (i)legalnih migracija je u srži njegovog uspjeha, jer pored toga što je i sam useljenik u Sjedinjene Države, on u svojim kompanijama zapošljava stručnjake iz cijelog svijeta, a što neki kritikuju kao način da radnika plati manje. Zatim, njegov sin Alexander je promijenio spol i sada mlada Vivian Jenna Wilson odbija kontakt s njim.

Sedmicama na Muskovom udaru je britanski premijer Keir Starmer. Musk ga optužuje da je kao tužilac štitio bande silovatelja, pretežno migrantskog porijekla. Musk kaže da premijer Starmer štiti ilegalne useljenike u Ujedinjeno Kraljevstvo, sprječava njihovu deportaciju i uvodi cenzuru u javnom prostoru. U jednom od svojih brojnih postova na društvenoj mreži X o Starmeru, Musk je svoje pratioce pitao u anketi „da li bi Amerika trebala osloboditi britanski narod od njihove tiranske vlade?“.

Muskova meta je i aktuelna njemačka vlada. Iako u Njemačkoj ima ogromnu kompaniju, Musk nije zadovoljan tamošnjom vladom. Jučer je na društvenoj mreži X napisao da je „AfD jedina nada za Njemačku“. Proteklih sedmica Alternativu za Njemačku podržao je na razne načine, čak i obraćanjima na njihovim skupovima, dok se spremaju za opšte izbore i dok ostale stranke odbijaju saradnju sa njima.

/qpost/386195

Donald Trump ima teritorijalne pretenzije na druge države i nije ga briga za međunarodno pravo

Piše: Armin SijamićNovoizabrani američki predsjednik Donald Trump nastavlja da šokira dok čeka da formalno preuzme funkciju. Jučer je rekao da želi kontrolu nad Panamom, dijelom Danske (Grenland) i Kanadom. Nije isključio ni upotrebu vojske d

Trumpova strateška prednost i nedostatak evropskog liderstva

Oni koji proučavaju Trumpove poteze kažu da američki predsjednik često izjavi nešto samo da bi popravio svoje pozicije, pripremajući se za pregovore. Drugim riječima, Trump nekad blefira. Ali u slučaju Evrope to ne mora raditi, jer je stari kontinent sada u još većoj zavisnosti od Sjedinjenih Država nego ranije. To se posebno odnosi na Njemačku.

Naime, Evropljani su od početka ruske agresije na Ukrajinu počeli prekidati energetske koridore sa Moskvom, dovodeći se u situaciju da zavise od Sjedinjenih Država i njihovog ukapljenog gasa, a koji je skuplji od ruskog. Trump na ovom pitanju u pasivnom položaju ima i Moskvu i Brisel. Ako želi uvesti nove sankcije na ruske energente i ako ga u tome slijede Evropljani, kao saveznici, cijena nafte i prirodnog gasa će rasti. Trump je istovremeno naložio crpljenje nafte i gasa širom Sjedinjenih Država, ne mareći za ekološke standarde na koje se ponekad pozivala prošla administracija. Dakle, Washington sada može da određuje cijenu nafte i gasa i nema garancija da cijene neće rasti, što bi moglo dovesti do inflacije širom Evropske unije, posebno Njemačke.

U ovu dvostruku zamku Evropljani su upali svrstavajući se uz Bidena protiv Rusije, računajući da će Washington zauvijek imati isti stav prema evropskom kontinentu. Sada kada su pokidane veze sa Rusijom, njihovo obnavljanje koštalo bi političke karijere aktuelno evropsko rukovodstvo.

Ali i za bolje odnose s Rusijom preduslov je evropsko jedinstvo, koje pod Trumpom neće postojati ako znači opiranje njegovim politikama. Pomenuti Duda, premijerka Italije Giorgia Meloni, mađarski premijer Viktor Orban, Slobodarska partija u Austriji, španski Vox, francuski Nacionalni front... samo su neki od Trumpovih poklonika. To ujedinjavanje na novoj desnici priznao je i argentinski predsjednik Javier Milei, koji je pored nekih od pomenutih u istu grupu svrstao sebe i izraelskog premijera Benjamina Netanyahua. Svi oni, kaže Milei, stoje uz Trumpa.

Izlaz iz ove slijepe ulice za sve evropske političare koji se ne slažu sa Trumpom postoji kao plan bitke koju treba voditi i ne znati njen ishod do samog kraja. Priča o zajedničkoj evropskoj odbrani bez učešća Washingtona, na primjer, koju zagovara Francuska Emmanuela Macrona, u narednom periodu opet će biti aktuelna, kao i pitanje odnosa prema Kini, međunarodnoj trgovini, razvoju modernih tehnologija, pristupu energentima i rijetkim metalima, razvoju vještačke inteligencije...

U nekoj drugoj generaciji evropskih političara taj plan bi bio ostvariviji. Međutim, Evropa već dugo nema političara kalibra Helmuta Kohla, Jacquesa Chiraca, Margaret Thatcher... Ali ako je Musk upravu i ako su „jedina nada“ za Njemačku, i shodno tome za Evropu, oni koje on podržava, onda Evropa nema čemu da se nada u srazu sa Trumpom i milijarderima koji stoje iza njega.