Nacionalne stranke navikle da imaju podršku boraca i boračkih udruženja

Bosna i Hercegovina je država mlade demokratije. Građanima su trebale dvije decenije da se bar malo priviknu na činjenicu da sami mogu birati svoje predstavnike u vlasti. Političari su se snašli puno brže i od samog početka su se pokazali vrsnim manipulatorima glasovima birača. Da sami biraju svoje predstavnike u vlasti. Na prvim višestranačkim izborima njihovu želju za vladanjem po svaku cijenu smo skupo platili. Od vezanja nacionalnih i stranačkih zastava doveli su do toga da su stotine hiljada Bosanaca i Hercegovaca poslali na ratišta dok su oni i njihove porodice bili na sigurnom. Vojnike su koristili tokom rata, ali i nakon toga su se uzdizali gazeći one koji su im omogućili da se dokopaju vlasti i tu ostanu dvije decenije.

Predizborne kampanje su postale predvidive. Nakon što cijeli mandat nisu uradili ništa za građane počinju „šminkanje“ grada i „potkupljivanje“ birača. Na sve strane obnavljaju ceste, prave nove biciklističke staze, parkove za djecu, penzionere pa čak i za pse, penzionerima od naših para „poklanjaju“ po 50 KM, obećavaju povećanje penzija i socijalnih davanja, povećanje plata i šta sve ne. Žalosno je što su očekivanja građana sveli na minimum da im oni čak i kad dobiju te mrvice povjeruju da će u narednom mandatu uraditi ono što nisu uradili za četiri prethodne godine. Pri tome pogađaju upravo one kategorije građana za koje znaju da su redovni i odani birači. Jedna od tih kategorija su definitivno i veterani.

Bivši borci su jedna od par najvažnijih skupina za nacionalne stranke. Oni su im pomogli da dođu na vlast i oni ih tu održavaju. Tu njihovu odanost vladajuće stranke nagrađuju nesebično, ali iz budžeta, finansirajući prekobrojna boračka udruženja te priznajući boračka prava onima koji rata nisu ni vidjeli. Posebno su darežljivi pred izbore kada im obećavaju povećanje naknada i drugih davanja iako znaju da nemaju sredstava za to. Vladajuće stranke već po ko zna koji ugrožavaju ekonomsku stabilnost države obećavajući novac koji nemaju i koji će morati namaknuti novim nametima građanima.

Nacionalne stranke su navikle da imaju podršku boraca i boračkih udruženja. Smatrali su da će finansiranje boračkih udruženja biti dovoljno da ih drže zadovoljnim i tihim. Međutim, nisu svi bivši borci zadovoljni i to njihovo nezadovoljstvo je kulminiralo upravo pred izbore. To nikako ne odgovara vladajućoj strukturi, a posebno SDA jer su se našli između opasnosti od eskalacije protesta bivših boraca i usvajanja zakona koji ne žele usvojiti i za koji znaju da ne mogu ispuniti. Očito je da pravdanjem procedurama odluku pokušavaju odgoditi do septembra. Možda se i ovaj put nadaju da će građani popustiti i da će za mjesec dana oslabiti. No, čudno je da do sada nisu naučili da nije dobro da tako veliki problem i tako značajnu biračku kategoriju ostave upravo za mjesec dana izborne kampanje.

Jedno je sigurno, štagod da dogovore to će platiti građani iz dodatnih nameta poput povećanja akciza, novih poreza, te uzimanju dijela od uplata dijaspore članovima svojih porodica.

ABOUT THE AUTHOR    

Ivana Marić je politička analitičarka, kolumnistica i savjetnica za političku komunikaciju. Rođena je u Sarajevu. Sarađuje sa brojim domaćim i stranim nevladinim organizacijama. Jedna je od najoštrijih kritičarki vlasti u BiH.