Tužilac Halilović: Neko u BiH želi zaustaviti istrage na složenim ratnim zločinima

Tužilac Munib Halilović rekao je da će biti poslana “opasna poruka svim tužiocima” ukoliko bude disciplinski kažnjen jer je stavljao prioritet na složene predmete ratnih zločina, umjesto da radi jednostavnije slučajeve.

U završnim riječima na kraju disciplinskog postupka zbog nerada na jednom predmetu ratnog zločina, tužilac Mirza Hadžiomerović zatražio je da Halilović bude proglašen krivim, javio je BIRN, prenosi novinska agencija Patria.

Halilović je postupak protiv njega nazvao pozivom “svim tužiocima da prestanu implementirati Strategiju za procesuiranje ratnih zločina”.

Hadžiomerović je rekao da dokazi jasno pokazuju da Halilović u periodu od šest godina i devet mjeseci nije poduzimao bilo kakve radnje na predmetu ratnog zločina koji se tiče ubistava osam osoba u jednom logoru u BiH.

Oslobađanje odgovornosti ovog tužioca bi poslalo javnosti negativnu poruku o tome šta se očekuje od nosilaca pravosudnih institucija - kazao je disciplinski tužilac.

Halilović je u završnoj riječi odgovorio da je istina da nije radio na spornom predmetu, ali samo zato jer se radi o manje složenom predmetu po Državnoj strategiji za rad na predmetima ratnih zločima – koja nalaže da se prioritet stavi na najteže slučajeve.

U mojim planovima se vidi da je ovaj slučaj predviđen za rad 2016. godine. Dakle, ja nisam počinio prekršaj. Ja sam samo radio prema nalozima Državne strategije i mojih rukovodilaca, koji su tražili da se bavimo najtežim slučajevima - rekao je Halilović dodavši da je tokom zaposlenja u Tužilaštvu BiH uvijek dobivao visoke ocjene za svoj rad.

On je dodao da bi disciplinski tužilac trebao da goni one tužioce koji su zbog ispunjenja norme podizali optužnice u jednostavnijim predmetima.

Veliki broj tužilaca u Tužilaštvu BiH radi upravo tako. Ima tamo tužilaca koji nikada nisu podigli optužnicu u predmetu iz najsloženije kategorije. To je posao za disciplinskog tužioca, da se upita zašto se dozvolilo nekima da biraju najlakše predmete. Ja nisam tako radio i sada imam problem - rekao je Halilović.

On je dodao da neki tužioci uzimaju incidente silovanja ili pojedinačnih ubistava iz velikih predmeta ili istraga, te podižu pojedinačne optužnice, što je “potpuno u suprotnosti sa Strategijom”.

- Priznajem da sam na početku ovog postupka mislio da se radi o promašaju, da disciplinski tužilac samo nije znao zbog čega se stavljao prioritet na nekim slučajevima. Međutim, ova upornost mi dokazuje da se želi poslati jedna opasna poruka, da je ovo kraj Strategije, da neko želi da se na svim predmetima radi jednako, što znači da će svaki tužilac prirodno da bira jednostavnije slučajeve-  zaključio je Halilović.

Glavni haški tužilac Serge Brammertz također je kritikova da broja od 500 ili nešto više optužnica za ratne zločine koje je pokrenulo Tužilaštvo BiH sama po sebi ništa ne znaći, ako se uzme u obzi da “veliki” predmeti još uvijek stoje.

- Brojke ne govore ništa o kvalitetu, ozbiljnosti, težini i kriterijima koji su korišteni pri izboru tih predmeta. Jedna od kritika koju sam uputio lično, ali i mnogi drugi, jeste da su mnogi složeni predmeti iscjepkani u više manje složenih i da postoji osjećaj da je prioritet stavljen na jednostavnije predmete - pojasnio je Brammertz. Dodaje je kako smatra da je to “značajan uspjeh”, ali da “brojke nisu sve”.

Prije završnih riječi, u korist Halilovića je svjedočio bivši glavni tužilac Državnog tužilaštva Milorad Barašin, koji je rekao da je od tužilaca uvijek zahtjevano da se bave najtežim i najosjetljivijim predmetima, a ne manjim i jednostavnijim.

Sjećam se predmeta na kojima je kolega Halilović radio za Kalinovik i Nevesinje. To su bili vrlo osjetljivi predmeti i teški. Radilo se o komandnoj odgovornosti i udruženom zločinačkom poduhvatu. U jednom periodu je sam radio na tim predmetima jer nije imao ni stručnog saradnika - rekao je Barašin i dodao da je Halilović radio i po 12 sati dnevno.

Državna strategija za rad na predmetima ratnih zločina usvojena je 2008. i nalaže da se najosjetljiviji predmeti završe u roku od sedam, a svi ostali u roku od 15 godina.

Disciplinska komisija Visokog sudskog i tužilačkog vijeća u slučaju Muniba Halilovića donijet će odluku naknadno, prenosi Patria.