Svako malo nam Aleksandar Vučić i Milorad Dodik daju performans koji bi se mogao zvati „Toplo-hladno“. Kao djeci pozorišna priredba, sve je prizemljeno, priprosto, primitivno i da bude razumljivo pomalo intrigantno.
Tako je bilo i prilikom otvaranja 10 kilometara ravničarskog autoputa od Mahovljana do Drugovića. Ova relacija će dobiti naplatne kućice kad bude gotova čitava dionica autoputa od Banja Luke do Prnjavora.
Dodik je rekao: „Molimo Srbiju da nam tu pomogne, da uđemo u Srbiju bez granica i zadržavanja“.
Dio autoputa je dobio i naziv: „9. januar“ neustavni dan Republike Srpske. Taj je dan zvan Karadžićevim danom tzv. Srpske Republike. Dodik ni put ne može da otvori ako ne isprovocira i iziritira. On prozvodi cinizam jer je isplativ među glasačima, koje uvijek treba radikalizirati.
Kada je u maju otvaran most „Bratoljub“ između Bratunca i Ljubovije, držali su se nacionalistički govori, a između ostalog, Vučić je rekao da je njegova vlada „izgradila trista mostova“. Dodik je pohvalio Srbiju za novac koji je dala za most. Tek kasnije se saznalo da je daleko najviše novca za „Bratoljuba“ dala “seka“ Federacija.
„Mi volimo Republiku Srpsku, a poštujemo integritet Bosne i Hercegovine“, rekao je i ovaj put Vučić.
Na stalna pitanja novinara o suverenitetu BiH odgovarao je kao i uvijek da priznaje integirtet BiH. A onda se u te tvrdnje ubace Dodikove separatističke rečenice o jednom narodu bez granica. Dakle, nikada Vučić nije reagirao na Dodikove izjave o secesionizmu, a redovno i uporno je govorio svoje fraze o cjelovitosti BiH. Nastuprot tome, bilo je jasno da on podržava Dodikove priče o secesiji, jer mu gode. Ovaj dvojac je u stalnoj vrlo skladnoj kakofoniji. Jedan u klin, drugi u ploči, vrlo uigrano. Vučuić se odmah javio sa prigovorom Evropskoj uniji: „Kako može Kosovo a ne može Katalonija?“
Dodikova priča o Kataloniji prilikom otvaranja ove dionice autoputa kao uzorku za referendume i secesionizam nemaju veze sa stvarnošću. Na Kosovu je Miloševićev režim napravio zločine protiv čovječnosti, posijao leševe i oko Beograda i pobacao ih u hladnjačama. Milošević i Karadžićeva zločinačka paradržava napravili su stravične zločine protiv čovječnosti a u Bosni i Hercegovini i zločin genocida. U Kataloniji nisu poubijali i etnički očistili Špance pa na zločInima etničkog čišćenja i genocida oglasili referendum kao demokratsku tvorevinu. Čak i u tom slučaju, i u brutalnoj policijskoj akciji Španija se poziva na važeći Ustav, kojim je referendum moguć samo u cijelog državi.
Kad se pogleda suština, Dodik je u redovnoj igri i predstavama secesije, omiljnim za njegovu publiku, jer mu ništa drugo ne preostaje pred žestokim naletima sve snažnije opozicije u RS-u.
Pozorište dvojca Vučić-Dodik se nastavlja.