Članak

OHR i Delegacija EU različitih shvatanja: Popuna Doma naroda 'posvađala' i međunarodnu zajednicu

No, kako otkrivaju naši izvori Wigemark je upotpunosti kontra Ureda visokog predstavnika koji je jasno kazao da se mora poštovati Ustav Federacije BiH i da se, za raspodjelu mandata u Domu naroda, kao

Piše A.Čorbo-Zećo

Izvori iz Delegacije EU tvrde: „Wigemark je upotpunosti kontra Ureda visokog predstavnika kada je u pitanju način popune Doma naroda Federalnog parlamenta.“

Stav OHR prilikom popune Doma naroda Parlamenta FBiH je jasan: „Što se tiče Popisa, OHR je više puta izjavio da se mora primijeniti Ustav FBiH. Ovaj stav je iznesen i u dopisu koji je OHR u svojstvu Amicus Curiae dostavio Ustavnom sudu BiH u vezi sa predmetom Krišto”.

Ustav FBiH nalaže korištenje popisa iz 1991. godine sve dok se ne ispoštuje Aneks 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno dok se svi povratnici ne vrate svojim predratnim kućama. Iz opozicije upozoravaju da bi popuna Doma naroda u Federalnom parlamentu po popisu iz 2013. godine prije nego se povratnici vrate njihovim predratnim kućama značila i legalizaciju etničkog čišćenja u BiH započeta devedesetih godina.

Stav Ureda Evropske unije u BiH je dvosmislen. „Smatramo da Centralna izborna komisija treba djelovati u skladu sa svojim mandatom i postojećim ustavnim okvirom kako bi osigurala potpunu provedbu izbornih rezultata. Ovo takođe uključuje poštivanje propisanih zakonskih rješenja.“

Iz odgovora je vidljivo da stavovi OHR-a i Delegacije EU isključuju jedni druge.

Nezavisnost Centralne izborne komisije BiH je od suštinske važnosti kako bi se osigurala provedba izbornog procesa na transparentan i demokratski način. Članovi CIK-a, upozoravaju analitičari kao i nevladin sektor, sve su samo ne nezavisni. Prijedlog da se prilikom buduće raspodjele mandata u Domu naroda Parlamenta FBiH koristi popis iz 2013. godine ima podršku pet glasova članova CIK-a. Za sada su protiv toga samo Ahmet Šantić i Suad Arnautović.

Neki od visokopozicioniranih izvora u CIK-u ranije su medijima izjavili da upravo Wigemark vrši pritisak na CIK da donose „protivustavnu odluku za Dom naroda“, što zagovara iz HDZ BiH. Pravdaju to činjenicom da je Wigemark izuzetno blizak Čoviću. Analitičari kritikuju da Wigemark politiku vodi na dva nivoa; ujutro govori o važnosti reformi u zemlji, poslije podne ruča sa onima koji blokiraju te reforme?! 

Iz Ureda Evropske unije u BiH odbacili su tvrdnje da je ambasador Lars Gunnar Wigemark vršio pritisak na Centralnu izbornu komisiju, a u vezi načina popune Doma naroda Parlamenta FBiH

„Odbacujemo potpuno neosnovane tvrdnje da je ambasador Wigemark vršio bilo kakav oblik pritiska na Centralnu izbornu komisiju“, stav je Delegacije EU.

#Izbori2018