SARAJEVO, (Patria) - Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) provela je anketu o kreditnoj aktivnosti banaka čiji je cilj da se stekne uvid u kretanje standarda i uslova kreditiranja komercijalnih banaka te sagleda ponuda i potražnju za kreditima u BiH.
Objavljeni su rezultati za treći i četvrti kvartal 2020. godine, koji pokazuju da je na strani ponude došlo do pooštravanja uslova za kreditiranje, uz istovremeno smanjivanje potražnje za kreditima i za preduzeća i za stanovništvo.
Glavni faktori koji utiču na pooštravanje kreditnih uslova vezani su za percepciju rizika, a što je posljedica pogoršanih ekonomskih okolnosti vezanih za recesiju. Potražnja za kreditima kod preduzeća ima različite tendencije, te je u četvrtom kvartalu 2020. godine registrovan blagi porast potražnje za kraktoričnim kreditima, dok je smanjena potražnja za dugoročnim kreditima.
Kod sektora stanovništva, već dva kvartala uzastopno, zapaža se smanjenje potražnje i za potrošačkim i za stambenim kreditima. Izražena očekivanja u pogledu ponude govore da se ne očekuje skoro ublažavanje kreditnih uslova, a u pogledu potražnje očekuje se blagi porast potražnje kredita kod stanovništva i kratkoročnih kredita kod preduzeća. Ovakav razvoj na tržištu je očekivan s obzirom na ekonomske posljedice pandemije uzrokovane virusom COVID-19, a slični trendovi se zapažaju i u drugim ekonomijama.
Provođenje ankete o kreditnoj aktivnosti banaka omogućiće detaljnije analize kretanja na kreditnom tržištu, te će se time potpomoći analitički i istraživački zadaci unutar CBBiH, od čega će korist imati i poslovna zajednica i šira javnost. Anketa se provodi kvartalno kroz prikupljanje informacija od osam komercijalnih banaka, koje imaju dominantu ulogu na domaćem tržištu. Anketa je bazirana na 16 pitanja koja se odnose na promjene vezane za ponudu i potražnju kredita za nefinansijska preduzeća i stanovništvo, a istovremeno se prikupljaju i očekivanja vezana za naredna tri mjeseca.
Evropska centralna banka (ECB) je, kroz zaključke Ekonomskog dijaloga između Evropske unije i Zapadnog Balkana, sugerisala važnost uvođenja ovog analitičkog instrumenta. U tom smislu je ovo istraživanje u značajnoj mjeri metodološki usklađeno sa sličnom anketom koja se provodi za eurozonu. U realizaciji ove ideje izuzetno značajnu tehničku pomoć pružila je Austrijska narodna banka kroz IPA projekat o jačanju kapaciteta centralnih banaka Zapadnog Balkana, čime se postepeno vrši i usklađivanje sa principima rada Evropskog sistema centralnih banaka.