Ni u torove, ni u rovove: Drug domicilni ne želi one koji bi da završe u ratu započeto

Piše: Ernad Metaj

Zamišljen je moj drug domicilni, kafa ispred njega se davno ohladila dok zabrinuto premeće kašičicu među prstima. 

-    Nema ovdje budućnosti, ili u torove, ili u rovove. Kako je krenulo biće i jedno i drugo – kaže ne gledajući me, kao da govori samom sebi.

Odmahuje glavom dok ja pokušavam pronaći argumente kojima bi obesmislio tu njegovu tvrdnju. Ništa mu nije uvjerljivo jer kaže vidi kuda sve ovo što se dešava vodi.

-    Ovdje se uporno ne vidi čovjeka, ne navija se za ljudskost, za poštenje, pravdu, za sreću. Budućnost jednih ovdje se gradi na nesreći drugih, to nikome ne može donijeti dobro, kaže drug domicilni koji nikako da dočeka da u svojoj zemlji i on bude konstitutivan.

Pročitao je maloprije moj drug status državnog zastupnika Saše Magazinovića koji kaže da će današnje obraćanje visokog predstavnika Christiana Schmidta u Parlamentu BiH izgledati kao kad školski direktor okupi dobru djecu i naruži ih za ono što su učinila loša. Učitelj neće priznati svoju krivicu iako je lošu djecu davno mogao disciplinirati. Zato je smatra moj drug domicilni odgovornost na „dobroj djeci“ da i ona prestanu biti poslušna, da se pobune, da više ne pristaju na mrvice kojima osim sebe ne mogu nahraniti nikoga drugog.

Moj drug je ratovao. Oni koji su bili s njim kažu ničega se nije bojao, ne boji se ni danas, ali mrzi svako zveckanje oružjem. Ne želi u rovove zbog torova! Zna da ovce neće ostati na broju. Zna da čobani neće biti u boju. Sva ratna propaganda, svo vrištanje, laži i mržnja uvijek dolaze od ljudi koji se ne bore. Oni se konstantno debljaju iako svi oko njih nemaju dovoljno hrane. Oni žive orvelovski moto “sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih”.

Drug domicilni misli da nije vrijeme za rovove, već za zborove, velike, odlučne i snažne. Vrijeme je za politike koje će okupljati ljude ne samo Srbe, Hrvate i Bošnjake. Moj drug domicilni je spreman da se bori, za ideju, za pravednost, za jednakost i moli Boga da se konačno ujedine sve političke snage koje BiH vide kao jedinu domovinu. Ne trebaju im puške, njihovo oružje će biti ideja, njihova snaga treba da bude pravednost i odlučnost.

Priča o formiranju trećeg bloka u RS-u po prvi put je zainteresovala moga druga. Bilo mu je kaže drago kada je čuo da su SDP, DF i SDA usaglasili zajednički dokument oko izborne reforme. Za njega to je put da se i u državi napravi treći blok kao jedina alternativa ponovo pomahnitalom ekstremizmu i fašizmu koji bi da završi ratom započeto.

Moj drug hoće u ekipu u kojoj će zajedno biti Nermin, Željko, Vojin, Sejdo, Jakob, Slavo, Denis, Mirso…. Vrijeme je da u BiH počnu stanovati Bosanci i Hercegovci, da svaki čovjek postane konstitutivan. Ako treba moj drug je spreman i za proteste! Bez generala, bez boračkih udruženja. Vrijeme je kaže da miran i kulturan čovjek progovori. 

Neće moj drug pred OHR i strane ambasade neće da više sluša priče u kafanama i po kuloarima. Vjeruje da građanski bunt mora biti okrenut prema domaćim političarima, prema svakome ko opstruira reforme i odluke bez kojih neće biti ekonomskog rasta i razvoja.

Moj drug želi gledati i slušati parlamentarce koji se bore za veće plaće, za bolje zdravstvo, za pravosuđe koje će napuniti zatvore. Neće lidere koji će trčati po Zagrebu, Istanbulu i Beogradu gdje sebi kupuju vile i stanove dok ruše BiH. Samo takvi ljudi mogu iz BiH ispratiti strance pognute glave jer u njima nisu tražili snagu koja će istrajati na evropskoj perspektivi BiH. 

Moj drug domicilni vjeruje da nas ima više od 52 posto koji u BiH žele svoj dom. Koliko tačno ne zna, ali zna da politike koje razvaljuju BiH iza sebe nemaju ni polovinu od toga.