(Patria) - Da lojalni predstavnici Dragana Čovića i HDZ-a imaju ugrađenu manipulaciju u političko djelovanje, činjenica je koju odavno poznaje cjelokupna javnost u Bosni i Hercegovini. Živeći u njihovoj izdvojenoj i imaginarnoj „legitimno predstavljanje“ realnosti, spremni su na različite neistine, koje koriste kao pogonsko gorivo za „legitimno“ upravljanje pukom kojim nastoje vladati na totalitaran način. S druge strane, taj puk kao klasična spužva, bez razmišljanja upija takve neistine, smatrajući ih konačnom istinom jer ih je rekao poglavnik u pokušaju Dragan Čović.
Na toj liniji, bio je i televizijski nastup Marine Pendeš, mandatom nagrađene delegatkinje u Domu naroda PS BiH, jer direktan mandat u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine nije osvojila, koja kaže kako apelanta Slavena Kovačevića treba krivično goniti jer navodno, po njenoj verziji konačne istine, apelant mijenja etničku pripadnost po nekoj potrebi, a da za to nelegitimna i na izborima neizabrana Marina Pendeš nema niti jedan jedini dokaz.
Jedini dokaz koji ima je ono što govori njen poglavnik u pokušaju Dragan Čović, pa na nivou nedresiranog papagaja ponavlja ono što je negdje čula, a ne ono što je istina. K tome, dodaje ona, kako su jako upitne moralne karakteristike aplikanta Slavena Kovačevića, jer po njoj on svoju etničku pripadnost prilagođava nekoj situaciji, što je itekako upitno, da ne kažemo neistinito.
Da je ukratko podsjetimo, šta je to aplikant Slaven Kovačević stvarno tražio i presudom Evropskog suda za ljudska prava dobio. Aplikant se žalio Evropskom sudu za ljudska prava da mu je, kao stanovniku Bosne i Hercegovine koji živi u Sarajevu, povrijeđeno aktivno biračko pravo na način da ne može glasati za sve kandidate za Predsjedništvo Bosne i Hercegovine i da ne može nikako glasati za kandidate za Dom naroda Bosne i Hercegovine.
Sud je presudio u korist aplikanta, navodeći da trenutni politički sistem, koji preferira etničku pripadnost, ugrožava demokratiju, te da bi Bosna i Hercegovina trebala preći sa sistema etničkog predstavljanja na sistem građanskog političkog predstavljanja.
U tom smislu, prilikom korištenja aktivnog biračkog prava, bilo čija etnička pripadnost kao glasača ne može se i ne smije koristiti, jer se time direktno podriva demokratija. Dakle, niti je aplikant Kovačević koristio svoju etničku pripadnost, jer je bilo čija etnička pripadnost nespojiva sa aktivnim biračkim pravom, niti je to bilo predmetom presude „Kovačević“ koje se iz dana u dan HDZ-ovci sve više plaše.
Najzad, da pitamo nelegitimnu i na izborima neizabranu Marinu Pendeš, kakav je njen stav o moralnim karakteristikama, njenog šefa, Dragana Čovića, poznatog po potpisivanju ćirilicom i svojevremeno izjašnjenim da je „Jugosloven“ što je radi političkih i ekonomskih benefita promijenio u „Veliki Hrvat“.
Je li možda nelegitimna Marina Pendeš zaboravila na Jugoslovena Dragana Čovića ili se njena procjena moralnih karakteristika odnosi samo na one koji ne podržavaju HDZ-ove retrogradne politike o nekom „legitimnom predstavljanju“ što bi bila realizacija ratnih ciljeva u mirnodopskim uslovima, koje je Međunarodni krivični sud iz Haga utvrdio kao udruženi zločinački poduhvat.
Kada već tako željno voli da prebrojava krvna zrnca okolo, zašto ih prvo ne prebroji svome poglavniku Draganu Čoviću i obavijesti javnost šta misli o njegovim moralnim karakteristikama i treba li Čovića krivično goniti jer je promjenu svoga etničkog identiteta itekako dobro unovčio?
Ili se tako nešto odnosi samo na one koji žele demokratiju u Bosni i Hercegovini, kojoj se HDZ-ovci uz pomoć ideološki formiranog Christiana Schmidta redovno suprotstavljaju. O pridruženom članu HDZ-a, Christianu Schmidtu ne treba trošiti riječi, sve je već sam rekao i učinio.