Piše: Rasim Belko @rasimbelko
Predsjedavajuća Vijeća ministara BiH Borjana Krišto uputila je krajem aprila reformsku Agendu koju je tražila Evropska komisija od zemalja Zapadnog Balkana kako bi bila omogućena raspodjela sredstava iz Fonda za reforme i rast. Još tada je navedeno da ta Agenda nije u potpunosti usaglašena sa Komisijom, ali se bh. vlast u sastavu Trojka (NiP, SDP, NS), HDZ i SNSD nada još jednom progledavanju kroz prste i milijardi eura iz evropskog fonda.
No, ako ćemo sagledati dosadašnje funkcionisanje državne vlasti, stanje u državi i ono što je za Patriju kao uvjete za dobijanje sredstava naveo glasnogovornik EK Peter Stano, bojim se da će milijarda ostati samo san.
Preduslovi koji se moraju ispuniti uključuju standardnu uslovljenost koja mora biti ispunjena u svakom trenutku, odnosno da korisnici nastave podržavati i poštovati efikasne demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, medijski pluralizam, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, te garantuju poštivanje svih obaveza u pogledu ljudskih prava, uključujući prava osoba koje pripadaju manjinama.
Dakle, i površnim sagledavanjem ispunjenosti ovih uslova u BiH jasno je da su nam šanse male. Jer, demokratski mehanizmi u BiH se poštuju deklarativno, a ruše u praksi, parlamentarni sistem je i na državnom i na entitetskom nivou zarobljen i blokiran, izbori i izborni sistem pod velikim upitnikom. Medijski pluralizam postoji u formi, ali od te forme mnogo su jači institucionalni udari na medije (Rs) i verbalni u FBiH. O nezavisnom pravosuđu je nepotrebno i govoriti, jer ono niti je nezavisno niti je pravosuđe.
A, poštivanje svih obaveza u pogledu ljudskih prava je tek problem koji bi mogao biti kamen spoticanja za Bosnu i Hercegovinu. Jer, u tom segmentu imamo problem s domovima naroda na državnom i entitetskom nivou, koji su suštinski etnički i u kojima su potpuno neutralisana prava osoba koje se ne izjašnjavaju po etničkoj matrici.
Zaštita aktivnog biračkog prava prepreka je Bosni i Hercegovini koja se odnosi na fer i poštene izbore, ali i poštivanje ljudskih prava. U tom slučaju Bosnu i Hercegovinu mogla bi ozbiljnih sredstava koštati presuda u predmetu “Kovačević vs. BiH” koja sadrži potrebu pune demokratije kroz zaštitu aktivnog biračkog prava. A Bosna i Hercegovina ne samo da nije ispunila tu obavezu spram ljudskih prava, nego je preko polulegalnih agenata uputila svojevrsnu žalbu ESLJP na tu presudu.
Kada na sve to dodamo činjenicu da se u BiH sprema atak na evropski put, odnosno lukava igra Trojke i HDZ-a u Parlamentu FBiH strah za gubitkom milijarde eura je veći. Jer, ukoliko vlast u Federaciji po planiranom izabere Marina Vukoju za sudiju Ustavnog suda BiH 28. maja i ne sačeka mišljenje Venecijanske komisije o EU praksi u izboru ustavnih sudija, bit će posve jasno da naše vlasti i ne zanima evropska praksa, a onda nije nemoguće da ni evropske države koje će odlučivati o našoj Agendi reformi i nadzirati provođenje neće zanimati ni naša potreba za njihovim novcem.
Opći uslovi, kako nam je Stano rekao, su makrofinansijska stabilnost, solidno upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta.
I tu smo u problemu. Jer, Fiskalno vijeće koje čine predsjedavajuća Vijeća ministara, entitetski premijeri, te ministri finansija države i entiteta usvojili su budžetski okvir za ovu i projekcije za naredne dvije godine u iznosu od cca 1,2 milijarde KM. A to je vrijeme u kojem će Bosna i Hercegovina ukoliko ispuni preduslove moći povlačiti sredstva od EU. Pitanje je onda, šta će se desiti ukoliko nekim čudom ispunimo reforme i u 2025. godini “povučemo” 300 miliona KM. Ta sredstva moraju ići u državni budžet, EU ih neće drugačije uplatiti. A ako je fiskalni okvir projiciranog budžeta zapravo temelj tog budžeta i ne može se puno njime manipulisati, kojim mađioničarskim trikovima uglaviti 300 miliona u “zakovani” budžet. Nemoguće, osim u slučaju da poništimo ili izmijenimo Zakon o Fiskalnom vijeću, koji su SDP i SNSD prije 15-ak godina donijeli kako bi sredstva koja pripadaju državi raspoređivali na entitete, a državu ograničili na cementiranih 1 do 1,2 milijarde KM. Treba svakako napomenuti da Bosna i Hercegovina pred kraj drugog fiskalnog kvartala nema usvojen budžet. A ako je suditi po Dodikovim riječima, neće ga ni imati još neko vrijeme, čime je ugrožena makrofinansijska stabilnost.
Dakle, ukoliko analiziramo činjenice o funkcionisanju državne vlasti, tromost usvajanja zakona i drugih odluka izvjesno je da potrebne reforme nećemo ispunjavati očekivanim tempom. Takvim djelovanjem padamo već na preduslovima. Ukoliko se desi čudo pa preduslove počnemo ispunjavati padamo na općim uslovima koji podrazumijevaju makrofinansijsku stabilnost...
Ako i taj segment ispunimo reformske odluke dolaze na vagu kvantitativnog i kvalitativnog, a dodatno i činjenica da su uslovi za isplatu specifični za svaku državu. U tom slučaju državna vlast neće moći donositi zakone kao u slučaju Zakona o VSTV-u, po principu evo forma zakona a pravi ćemo donijeti za godinu dana. Reforme će dakle po više osnova biti ocjenjivane i u zavisnosti od toga isplaćivane tranše iz Fonda, naravno ukoliko to bude moguće zbog ograničenog budžeta.
Sublimirano, Trojka će podrškom Vukoji biti saučesnik SNSD-u i HDZ-u u blokiranju mogućnosti da BiH povuče sredstva iz Fonda reformi i rasta. A zahvaljujući HDZ-u i SNSD-u niti jedan preduslov nećemo ispuniti, jer odavno je jasno da njihovo vladanje ne podrazumijeva demokratiju, ljudska prava, fer izbore i vladavinu prava. Stranke koje forsiraju ratne politike, inkriminišu klevetu, progone medije, traže legitimno predstavljanje i podrivaju ustavni poredak ne mogu očekivati da uređene evropske države izglasaju finansiranje njihovog sistema. Al’, nadati se da će jednom biti bolje, kada Trojka shvati gdje je i u čemu učestvuje ili kada shvate oni koji su Trojku kreirali da su napravili ozbiljan problem Bosni i Hercegovini!
Ono što je sigurno, gledanja kroz prste neće biti, jer evropska birokratija će jednostavnom metodom urađeno / nije urađeno i odlučivati o isplati sredstava iz Fonda reformi i rasta.