(Patria) - „Komentari stranih zvaničnika o Vladi i popisu su neprimjereni“, izložio je sinoć svoje smatranje predsjednik Milatović.
Za Antenu M piše: Radmila Tomović
Tako da... Dragi strani zvaničnici što ste komentarisali, komentarisali ste. Imate vi svojih problema, nas puštite. Mi smo jedna suverena, uređena država i ne dozvoljavamo da nam se petljate u unutrašnje stvari. Eto, rekli smo – komentare ne dozvoljavamo.
Znači, tolerancija na komentare – nula!
E, sad, ako neko od tih stranih zvaničnika ima nešto direktno da nam saspe u lice – bujrum! Dakle, otvoreno agitovanje i jasna uputstva šta da mislimo i kako da se ponašamo u datoj situaciji - to može. Takvi smo. Imaš nešto da nam kažeš – dođi. Mi te onda, strani zvaničniče, dočekamo kako valja i trebuje, direktno na nacionalnoj televiziji prenosimo šta nam to imaš reći i organizujemo ručak u tvoju čast. Je li to korektno? Jes.
Evo, primjer Porfirija-slušam Azru-Perića. Čovjek onomad došao, rekao nam ko smo, šta smo, kako treba na popisu da se izjasnimo... I još nam otkrio da je prvi oblik pravoslavnog života, što mu nešto dođe kao ameba pravoslavac, začet kod nas... neđe blizu Skupštine. I? Je li mu neko nešto prigovorio, protivurječio ili ga, ne daj bože, mrko pogledao? Ne brate.
Vjerni narod i još vjernija vlada ga dočekali, Televizija CG prenosila, Jakov spremio ručak, Dritan ga ljubio i grlio... I ćao!
Da se ne kunemo - nama su isto mili i Vučić i Porfirije-slušam Azru-Perić. Evo, pa koliko je samo puta Dritan izgrlio i izljubio i Vučića. Oni nam dođu ko rod rođeni. Ko da su nam obojica jedan otac. I niko nam bolje ne misli od njih dvojice u jednome. Mi samo ne volimo komentare. Ta forma nam je nešto mrska i odvratna. Takvi smo. Na komentar se odmah naježimo. Ali, bez brige, nije to ništa ozbiljno. Prođe nas to odmah.
Nego, mene brine druga problematika. Vučića obuzelo duhoklonuće. Izgleda da nije baš najzadovoljniji kako je ova druga polovina našeg oca, Porfirije-slušam Azru-Perić, nama rekao to što nam je rekao. Sadržaj nije sporan ali, kaže Vučić – Izvedba loša, nikakva. Porfirije bre, što onako mrtvo, bezvoljno, bez energije... Ma, nikako... Jedino si Porfirije, mili brate, malo živnuo u onom dijelu oko amebe pravoslavca, a ovo ostalo... Zar ni na Kosovo i Svetog Savu ne zagrmje? Nego onako ravno, anemično... ma nikako.“
Znači, sadržaj - dobro, ali umjetnički dojam nula bodova.
I, sad, šta?
„Sad,moram ja to malo da ispeglam i bacim neki komentar. Pa, neka se Jakov ljuti. Šta ću. I, ne samo to, nastavlja Vučić. Moram i Rakovića više da uključim. Ali, bez komentara. To ja preuzimam. Raković treba da ponudi nešto konkretno. Ništa carstvo nebesko i pravoslavne amebe. Samo direktno i konkretno. Jovanu Jeremić čuvam za ultimu,“- kaže Vučić.
Tako, bogami i bi.
Netipično za „guju iz potaje“, Raković odmah izađe pred nas sa direktnim zahtjevom i konkretnom ponudom. „Dakle, građani Crne Gore treba da se izjasne da su po nacionalnosti Srbi, da govore srpskim jezikom i da su pravoslavne vere“. Samo to!?
„I, kad tako urade, neka sačuvaju kopiju popisnica jer bi na osnovu njih mogli da ostvaruju prava i u Srbiji. Ima inicijativa da oni koji su se na popisu u Crnoj Gori izjasnili kao Srbi, kad dođu na školovanje u Beograd, mogu da upadnu na budžet Republike Srbije. Oni koji neće da se izjasne kao Srbi, a namjerili da se školuju u Belom gradu, plaćaće školovanje kao Afrikanci i svi drugi stranci“, zaključi Raković.
Ako ni ovo ne upali, slijedi velika akcija – popust na svinjske koljenice, 50 posto. Zaštitno lice promo-akcije Jovana Jeremić. Malo li je?
Znači, poniženje dižemo na novi level!
Pa, šta ćemo? Kakav nam je odgovor na ovu „nikad povoljniju ponudu, koja važi od 1-15. Novembra“?
BOJKOT, braćo Vučiću, Porfirije i Rakoviću, pa vi kući popisujte! Imate vi preče od nas.
Kako ono bijaše – Kosovo je...!?