Kako je razaran bankarski sistem: Rizična aktiva Banke Srpske 150 miliona maraka

Kontrola Agencije za bankarstvo RS je još 2013. godine otkrila ono što će tek dvije i po godine kasnije otkriti MUP RS i podnijeti izvještaj Specijalnom tužilaštvu RS o davanju rizičnih kredita čime je banka oštećena za više od 56 miliona KM, objavio je portal Capital.ba, prenosi novinska agencija Patria.

Utvrđeno je da je Balkan investment bank (BIB) na kraju 2012. godine imao neto kapital od 6,7 miliona KM te da je adekvatnosti kapitala 3,18 odsto, što je znatno manje od propisanog minimuma Zakonom o bankama RS.

Otkriveno je da je banka u poslovni prostor uložila 17,3 miliona KM ili čak 62 odsto osnovnog kapitala, što je za 12 odsto više od propisanog maksimuma.

U Zapisniku kontrole banke, koji je direktorica Agencije za Slavica Injac imala u rukama, navodi se da Banka nije obračunala adekvatne rezerve, te da nedostajuće rezerve za kreditne gubitke banke po izvršenoj kontroli iznose 9,8 miliona KM.

„Potencijalni kreditni gubici iznose 149,8 miliona KM ili 59 odsto rizične aktive, dok nevalidna aktiva (kategorija C,D i E) iznosi 123,6 miliona KM ili 40 odsto ukupne aktive“, alarmantan je podatak iz Zapisnika.

Krediti za off-shore kompanije

Navodi se da kreditni rizičar ni u jednom slučaju nije davao mišljenje, iako je ono obavezno i služi kao osnov za donošenje konačne odluke za odobravanje kredita na višim nivoima.

Banka nije vršila monitoring imovine koja je uzeta u zalog za odobrene kredite.

Banka je odobrila 19,8 miliona KM kredita stranim kompanijama „Exclusiva General Roda Town“ Britanska Djevičanska ostrva, „Milson Capital Corporation“ Tortola, Britanska Djevičanska ostrva, „Forsite Benefiters“ Panama City, „Superstone Corporation“ Charlstown, „Norhlink“ Juneau USA, a za kupovinu akcija firmi koje su bile u vlasništvu Banke.

Banka je, navodi se u Zapisniku, sa ukupno 27,4 miliona KM kreditirala i domaća pravna lica a koja su u vlasništvu stranih firmi, poput „Alumine“ Zvornik i „Energolinije“, te „Balkanika“ Banjaluka i „Farmland“ Nova Topola.

Banjsko rekreativni centar Šeher Banjaluka je bio pravi izvor za izvlačenja miliona.

Pranje para konsultantima

Banka je Banju Šeher dobila naplatom potraživanja od „Invent stana“ Banjaluka i evidentirala je kao stalna sredstva za prodaju u iznosu od 4,6 miliona KM. No, ono što je zanimljivo da je u taj iznos uključila i 403.000 KM za konsultantske usluge koje su plaćene fizičkom licu. Za iznos konsultanskih usluga kontroli Agencije je prezentovana Odluka direktora i Ugovor o djelu, zaključen između Banke i fizičkog lica koji je uopšten i na osnovu koje nije potpuno jasno kakve konsultanske usluge je Banka koristila“, navodi se u Zapisniku.

Banja Šeher je poslužila i za nove kombinacije.

Banka je „Inergi“ Bihać dala kredit od 3,3 miliona KM, a zalog je bila Banja Šeher koja je u momentu zaključivanja ugovora već bila prodata preduzeću „Balkanika“ Banjaluka.

Banka je „papreno“ platila konsultanske usluge i slučaju preuzimanja poslovne zgrade fime „Velepromet“ koja je bila garancija za potraživanje od firme „Janjoš“ Prijedor. Fizičkom licu je za konsultantske usluge je isplaćeno 309.000KM, na osnovu ugovora o djelu, koji je takođe uopšten i na osnovu kojeg nije jasno kakve je njegove konsultantske usluge koristila, piše Capital.ba.

Pored toga što je samo u dva ova slučaja isplatila više od 700.000 KM za konsultantske usluge, Banka je za ovaj iznos uvećala vrijednost stečene materijalne aktive, što je suprotno Odluci o mimimalnim standardima upravljanja kreditnim rizikom.