Uticaj polutanata u okolišu na ljudsko zdravlje je kompleksno pitanje koje zavisi od niza faktora

Svjedoci smo ovih dana pojava različitih tumačenja stanja kvaliteta zraka preko drugačijih interpretacija  u  medijima  do  proglašenja  Sarajeva  najzagađenijim  gradom  u  Bosni  i Hercegovini putem indeksiranja kvaliteta zraka u gradovima BiH.

Svjesni smo da je potrebno skrenuti pažnju javnosti i institucija na stanje kvaliteta zraka i da zaista ima prostora za poboljšanja ali nekada načini nisu ispravni i vode do dezinformisanosti javnosti, upozorili su iz Zavoda za javno zdravstvo KS.

JU Zavod  za  javno  zdravstvo  Kantona  Sarajevo  je  ovlaštena  institucija  zadužena  za  monitoring  kvaliteta  zraka  na  području  Kantona  Sarajevo, u okviru kojeg se vrši se validacija sirovih podataka dobivenih mjerenjima na automatskim i manuelnim stanicama, analiza dobivenih rezultata mjerenja i preporuke za građane prema zahtjevima Pravilnika o načinu vršenja monitoringa kvaliteta zraka i definiranju vrsta zagađujućih materija, graničnih vrijednosti i drugih standarda kvaliteta zraka (Službeni list BiH broj 01/12 od 06.01.2012. godine). 

Pravilnik  prema  kojem  se  vrši  analiza  i  izvještavanje  ne  predviđa  upotrebu  indeksiranja kvaliteta  zraka.  Postoje  različiti  načini  indeksiranja  kvaliteta  zraka  koje  pojedine  zemlje primjenjuju i čija primjena ima između ostalog svrhu komunikaciju sa građanima u smislu upozoravanja  ali  nije  dokazano  da  ima značajnog efekta  na  promjenu  planiranja  aktivnosti građana.

Uticaj polutanata u okolišu na ljudsko zdravlje je kompleksno pitanje i zavisi od niza faktora od kojih svakako treba uzeti u obzir i dužinu izloženosti, visinu koncentracija i vrste polutanata. 

Naučna istraživanja ukazuju da indeksiranje ovisno od odabrane metode može predstavljati opasnost i dovesti u zabludu jer u indeksu obično najveći udio ima polutant koji ima  izmjerenu  najveću  vrijednost  i  može  doći  do  gubljenja  uvida  u  postepeni  rast koncentracija  ostalih  polutanata  koji  nisu  zastupljeni  sa  izrazito  visokim  koncentracijama  ali koji mogu i pri nižim koncentracijama imati značajan negativan uticaj na ljudsko zdravlje. 

Efekat  na  ljudsko  zdravlje  se  mora  pratiti  kako  kroz  kratkoročno  izlaganje  tako i  kroz dugoročno izlaganje (ekspoziciju). Drugi problem, koji se može javiti upotrebom pojedinih metoda indeksiranja, je neuzimanje u obzir međusobnog uticaja pojedinih polutanata koji može rezultirati ozbiljnijim posljedicama po ljudsko zdravlje od uticaj a svakog pojedinačnog polutanta ponaosob.

Na   kraju   velika   opasnost   postoji   od   proizvoljnog   pravljenja   ili   modificiranja   metoda indeksiranja  kao  što  je  to  naprimjer  uzimanje  koncentracija  PM 2,5 i   aproksimativno prevođenje u koncentracije PM10 i obrnuto čime prikaz vrijednosti proizvoljnog indeksa gubi smisao, jer ne daje informacije koje su relevantne za stanje kvaliteta zraka. Indeksiranje kvaliteta zraka se svrstava u ocjenjivanje kvaliteta zraka za čiju nadležnost za nivo Federacije Bosne  i  Hercegovine ima Federalni Hidrometerološki zavod kao referentna institucija i da nije dobro ni za građane niti za sam monitoring kvaliteta zraka  proizvoljno oglašavanje institucija koje nemaju nadležnost i niti raspolažu validnim podacima o stanju kvaliteta zraka.