Balvani na evropskom putu: Izetbegović nogirao Čovića i Dodika

Piše: S. Omeragić

Otkazan je radni ručak u Mostaru koji je Dragan Čović planirao održati sa svojim kolegama Mladenom Ivanićem i Bakirom Izetbegovićem. Trebali su tu biti i predstavnici iz Saveza za promjene, Milorad Dodik, lider SNSD-a i Fahrudin Radončić, lider SBB-a. Tema je bila pristupanje BiH Transportnoj zajednici. Savez za promjene odbio je doći, a onda je otkazao i Bakir Izetbegović. Odmah nakon Izetbegovića otkazao je i Radončić.  

Odbijanje člana Predsjedništva BiH Bakira Izetbegovića da ide na ovaj skup bio je, konačno, njegov pravi potez. Kao razlog naveo je da ne želi razgovarati sa osobama koje negiraju državu, pa time i njen napredak u evropske integracije. Zašto bi Bakir Izetbegović prihvatio susrete sa Dodikom i o bilo čemu razgovarao, kad Dodikov SNSD svako malo odbija biti u Državnom parlamentu. O stalnim ispadima šefa stranke, negiranjima evropskog puta BiH, ne treba ni govoriti.   

Savez za promjene odbio je da prisustvuje ovom skupu zbog Milorada Dodika. Kao savez koji je u državnoj vlasti, oni vjerovatno nisu željeli otići na skup, koji se organizira po nekoj drugoj, paradržavnoj formi. Šta će u državnim poslovima Dodik, lider entiteta?  

Ovim otkazima Čović je dobio poruku upozorenja da su njegove igre sa logikom pri kraju. U javnosti već duže prevladava mišljenje da Čović mora pokazati djela nego li stalno prosipati jeftinu priču o putu Bosne i Hercegovine u Evropu. Otezanje prihvatanja Transportne zajednice je otkrilo svu hipokriziju Dragana Čovića.

Ima neko pravilo u ovim ručkovima i dogovorima. Kad Čović želi odbiti prijedloge međunarodne zajednice obavezno sa sobom povede Dodika. Šta će Dodik na skupu tri člana Predsjedništva? Zar ne bi konačno tri člana Predsjedništva BiH trebala početi dogovarati neka strateška rješenja ? Ako mogu stranački lideri hodati okolo, pregovarati i glumiti državnike, zašto neke probleme ne mogu riješiti tri najviša državnika BiH, koji imaju legitimitet jer su jedini direktno izabrani na ovu najvišu pozicije u BiH. Ali i to je neobična varijanta.  Ono što u drugim državama jednostavan posao ministarstava za evropske integracije, ovdje se svjesno komplicira i zateže.

Pitanje je zašto? Ako Čović tvrdi da nema dilema oko evropskog puta BiH, što bi mu trebao Dodik koji daje izjave poput one: “Prije će se Republika Srpska odvojiti od Bosne i Hercegovine, nego što će Bosna i Hercegovina ući u Evropsku uniju” (februar 2015.). “BiH će se raspasti”, njegove su mjesečne prognoze. Josip Juratović, poslanik u Evropskom parlamentu, rekao je da RS, odnosno Dodik odbijaju Transportnu zajednicu koja doprinosi evropsku pomoć od gotovo pola milijarde KM.          

Šta je onda Čović želio ovim radnim ručkom u Mostaru? Želio je transportovati Bakira Izetbegovića do Mostara, podići rejting Dodiku, održati tradicionalne farse o tome kako su dogovori napredovali i blizu rješenja, a već sutra nastaviti po starom. Transportna strategija je gotov dokument i nema nikakvog razloga za sporenja. Zašto je Čoviću problem potpisati jednu evropsku strategiju? On se do jučer predstavljao kao ključni čovjek Evropske unije u BiH. Do jučer je tvrdio kako će nas upravo on transportovati u Evropu. Neće moći bez Transportne zajednice.

Koliko radnih ručkova Čoviću treba da se stavi običan potpis na ovaj dokument.

Pitanje za našeg vodiča u Evropsku uniju: Zašto je za svaku sitnicu i formalnost na evropskom putu potrebno veliko dogovaranje i razmetanje po radnim ručkovima? I zašto evropski dokumenti, uvijek dobijaju unutrašnje nesuglasice.   

Čovićeve igre bez granica sa Dodikom su ovim konačno zaustavljene. Ne radi se o maloj pauzi, nego o vrlo ozbiljno odbijanju da se nastave poniženja ove države. Možda bi se ključni ljudi iz Evropske unije u BiH mogli upitati kojim putem ide njihov vodič.  

Bespuća evropske zbilje se nastavljaju.