Ahatović: Rezolucija o vojnoj neutralnosti RS nevažeća, takvu odluku može donijeti samo država BiH

Narodna skupština RS usvojila je Rezolucija o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti tog bh. entiteta, i to glasovima vladajuće kolacije SNSD, SP i SDS-K.

U rezoluciji o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti RS-a navodi se da je RS opredijeljena da svaki budući status koordinira s Republikom Srbijom kao potpisnicom Dejtonskog sporazuma. 
Zasjedanju, koje je okončano rano u srijedu nisu prisustvovali poslanici opozicionog SDS-a, PDP-a i NDP-a te Koalicije “Domovina”.

Profesor sigurnosti Nedžad Ahatović kaže u komentaru za agenciju Patria da usvojena Rezolucija ne može imati nikakve pravne učinke, jer je pitanje vojne opredijeljenosti definirano Zakonom o odbrani Bosne  Hercegovine, i niti jedan entitetski akt ne može biti iznad njega.

„Zakon o odbrani je jasan – Član 82, stav b), alineja 2 kaže: 'U slučaju da je bilo koji entitetski zakon ili pod zakonski akt u suprotnosti s odredbama ovog zakona, odredbe ovog zakona imaju prednost, a nedosljedne odredbe entitetskog zakona ili pod zakonskog akta neće biti pravosnažne ni važeće'. 

Što se konkretno tiče predmeta nevažeće odluke u smislu vojne neutralnosti i tu je Zakon o odbrani jasan – Član 84 kaže: 'Parlamentarna skupština, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, Predsjedništvo, te svi subjekti odbrane, u okviru vlastite ustavne i zakonske nadležnosti, provest će potrebne aktivnosti za prijem Bosne i Hercegovine u članstvo NATO-a'. Bilo kakva druga odluka bilo kojeg organa vlasti u BiH od općinskog do državnog nivoa vezana za demilitarizaciju ili vojnu neutralnost bilo kojeg od entiteta u BiH bez promijene ovih članova Zakona o odbrani BiH u redovnoj parlamentarnoj proceduri, predstavlja direktan institucionalni udar na ustavno-pravni poredak Bosne i Hercegovine“, kaže Ahatović.

Ističe da je Zakon o odbrani BiH definisao i „takve antidržavne aktivnosti“. 

„Po članu 41. (zavođenje vanrednog stanja) predviđa se način i metode zaštite ustavno-pravnog poretka Bosne i Hercegovine i to onda kada postoji 'prijetnja normalnom funkcioniranju ustavnih institucija' države Bosne i Hercegovine za čiju provedbu je nadležno Predsjedništvo i Parlamentarna Skupština Bosne i Hercegovine“, zaključuje profesor Ahatović.