Samir Šabanović, dobitnik Zlatne značke: Biti vatrogasac za mene znači živjeti san

SARAJEVO, (Patria) - Zlatnu značku civilne zaštite za postignute rezultate u radu, organiziranju, opremanju i jačanju sistema zaštite i spašavanja ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nesreća u FBiH ove godine dobio je između ostalih i Samir Šabanović, komandant vatrogasnog odjeljenja pri kantonalnoj upravi Civilne zaštite Sarajevo, a koji je izuzetno ponosan na ovo priznanje.

„Ovo je za mene moralna satisfakcija. Priznanje da ono što mi radimo i pružamo u zaštiti ljudskih života i dobara je vrijedno. Ovo je vrhunac, da neko prepozna da smo mi hrabri i da dobijemo tu nagradu“, kaže Šabanović za NAP.

Govoreći o problemima s kojima se najčešće suočavaju kada je riječ o poslu vatrogasaca kazao je da Vatrogasna brigada Sarajevo ima poprilično dobru opremu, ali da imaju problem zbog nedostatka ljudstva.

„To nam je gorući problem. Ali, koliko nas ima mi maksimalno pružamo i dajemo. Trudimo se da niti jedan požar ne bude van naše kontrole. Ili bilo koji drugi slučaj kada nas pozovu građani. Svaki zadatak koji se pred nas stavi mi završimo sa 100 postotnim uspjehom. Od poplava, požara, saobraćajnih nesreća sve se završava u najkraćem roku“, ističe Šabanović.

Od malih nogu svi imaju neke snove. Neki bi htjeli biti doktori, arheolozi, astronauti ili možda gasiti požare kao vatrogasci. I, da li je zanimanje vatrogasca posao iz snova.

„Ovako ja to gledam. Ja sam s Vratnika i tamo postoji Dobrovoljno društvo Vratnik i kod nas je tradicija bila na Vratniku da dječaci idu u Dobrovoljno društvo. Ja nemam snove, ja živim te snove. Kao mali sam bio dobrovoljac, pa se 1996. zaposlio u Vatrogasnoj brigadi. Jedan od najljepših poslova je ovo. Ne znam kakvi su drugi, ali je ovo zasigurno za mene najbolji“, ističe Šabanović.

Dodaje da „osim hrabrosti“ za ovaj posao ne treba mnogo čega drugog.

„U ovom poslu je hrabrost najvažnija. Kasnije idu usavršavanja. Ovo je skup zanat. Mi se obradujemo kada dobijemo novi kamion. Tako je bilo prošle godine kada smo dobili novi kamion. Svi smo kao djeca divili se toj našoj velikoj igrački. Dakle, hrabrost i oprema i to je to“, ističe Šabanović.

S obzirom da stiže proljeće i obim posla se povećava, iako ni zimi nisu baš spavali, s obzirom na brojna zapaljenja dimnjaka, stanova i slično.

„S proljećem raste naš posao. Imamo mnogo šumskih požara i niskog rastinja. To dolazi od nesavjesnih građana koji čiste svoje livade, dvorišta. Jednostavno nisu u stanju da mogu kontrolisati taj požar, izmakne sve kontroli i onda mi moramo intervenisati. Dešavalo se da kolege i ja ulijećemo i u minska polja. Uglavnom sve je podijeljeno po sezonama, ali vidjeti sretne ljude nakon uspješne akcije je od neprocjenjive važnosti.

Za 23 godine obavljanja mog posla ostvareni su mnogi kontakti i rodila su se divna prijateljstva. Posebna se veza rađa između vatrogasaca i spašenih ljudi. Jednostavno dođu da vide ko ih je spasio. I iz te neke nevolje se dese divna prijateljstva, zaključuje Šabanović.