Neformalni lider protesta: Je li Zakon o boračkoj populaciji pobjeda za borce

Iako za sebe ne voli tako reći, bio je neformalni lider boračkih protesta. Zbog svoje borbe proganjao ga je i FUP, dok su sa druge strane pojedini političari gradili karijeru na ovim protestima. O svemu posve otvoreno u ovom intervjuu za Patriju govori Fadil Duranović. On navodi sve peripetije o boračkom zakonu, kao i lažnim borcima.

Bili ste istaknuto ime boračkih protesta. Zakon je usvojen, borci su se povukli. Da li je borba polučila željene rezultate i da li je Zakon o boračkoj populaciji pobjeda za borce?

Niko se u ovoj borbi nije posebno isticao, svi smo dali svoj doprinos. Naravno, respekt borcima koji su dvije godine bili u Kampu boraca u Sarajevu, velika zahvalnost ide demobilisanim borcima koji su se odazivali na sve proteste pred Parlamentom FBiH i svakako demobilisanim borcima koji su tri dana na -20 bili na blokadi Šićke petlje i ostalih važnih komunikacija. Iako vlast nije odmah popustila, mislim da je to bio ključni faktor, jer su znali da to borci mogu ponovit još organizovanije i da ih u tome ne mogu u potpunosti kontrolirati ni kanalisati.
Malo ko zna da je borbu za bolji status boraca još 2014. pokrenula NGG „Srebrenik je naš“ i ona se na sreću proširila na cijelu Federaciju. Bilo je tu pokušaja manipulacija, lažnih boraca i onih koji su imali neke lične interese i zbog takvih izgubili mnogo vremena. Oni su i danas opasniji od ovih na vlasti.

Zakon o DB je usvojen i samo njegovo usvajanje u ovakvoj političkoj kolotečini je veliki čin. Imamo svoj zakon nakon deset godina i ja često kažem da imamo temelje, a do nas je da li će ostati na temeljima koji će se urušavati ili ćemo na temeljima graditi svoju kuću i koliko će ona spratova imati. Dakle usvajanjem zakona sam zadovoljan, onim što stoji u njemu baš i nisam, jer je teško provodiv. Meni lično je usvajanje registra bilo najvažnije, a ono u ovom zakonu je totalno nedefinisano.

Takođe, borački dodatak je preimenovan u egzistencijalni dodatak. Da pojasnim, borački dodatak je trajna kategorije, nešto što si zaradio u ratu, kao radnik penziju, i što ti niko ne može osporit dok je egzistencijalni dodatak ustvari sadaka. Eto vlada se smilovala da pomogne neke borce koji baš nemaju šta da jedu i koji su neradnici! To je najveća uvreda za borce. Shvatam ja da neki borci ne pitaju, daj šta daš, ali ne na ovakav način. Vlada egzistenciju uvijek može ukinuti i za to naći opravdanje.

Još jednu stvar nisu ispoštovali, a mislim da su tome doprinijeli i borci koji su bili u pregovaračkom timu. Svaki demobilisani borac ima pravo na borački dodatak bez obzira na godine starosti i na njegov ekonomski status. To je nešto što je svaki borac zaradio za vrijeme rata i o tome više nema priče. I taj borački dodatak je opet trebao biti kategorizovan. Najveći dodatak bi imali borci iz udarnih jedinica, najmanji naravno oni koji su bili najdalje od borbenih dejstava. Nažalost, u tu egzistencijalnu listu uključeni su DB sa 57 godina starosti i više. Većina boraca neće doživjeti te godine. Borci su od godina provedenih u ratu mladi obolili. Postoji i jedna druga istina, borci koji su bili u udarnim jedinicama su uglavnom bili mlađi borci koji danas imaju od 47 do 52 godine života. Najzaslužniji su izostavljeni iz ovog zakona. 

Da bi osigurali pare za egzistencijalni dodatak Vlada FBiH je povećala budžet za 50 miliona KM mada ja smatram da je budžet od 680 miliona KM sasvim dovoljan da ako se pravilno rasporedi da svi borci budu zadovoljni. Dakle u budžetu je novih 50 miliona KM, a za potrebe jednogodišnje isplate za 13.500 DB koji ispunjavaju uslove treba 40 miliona KM. 10 miliona KM je viška. Ja kontaktiram borce iz pregovaračkog tima i kažem da se u tih 10 miliona mogu ugraditi borci sa 55 i 56 godina, međutim zbog te moje sugestije bivam kritikovan i blokiran na FB!
Ipak, mislim i nadam se da je ovo samo prvo poluvrijeme, jer se zakoni mogu mijenjati kroz parlamentarnu proceduru. Za sada je rezultat neriješen, al se nadam pobjedi u drugom poluvremenu i da će do njega doći. Da ovo nije kraj borbe kako neki žele.

Jedan od glavnih zahtjeva boraca bio je registar boraca. Na kraju je registar i objavljen. Da li ste zadovoljni registrom i da li ste u njemu pronašli nepostojeće borce?

Kako sam već naveo meni lično, a mislim i većini boraca je najvažnija objava jedinstvenog registra, ali isto tako mislim da je to i ovima na vlasti najvažnije pitanje. Pretpostavljam da bi oni sada dali borački dodatak za sve borce samo u registar da ne diramo. Svi znamo da je do kraju rata 238.000 boraca prošlo kroz ARBiH i 38.000 kroz HVO što je ukupno 276.000. Danas je ta brojka porasla na 620.000. Također, znamo da je od rata pa do danas 12 milijardi maraka potrošeno na DB, a da 90% DB nikada nije dobilo ni jednu KM. Pa i da je polovina potrošena na prave borce, dakle 6 KM milijardi. Gdje je sa drugih 6 milijardi KM? Usporedbe samo za 6 milijardi KM se mogao izgraditi kompletan auto put 5C a da ne dižemo kredit. 

I eto im razloga zašto kriju registar. Mnogo lažnih boraca sam pronašao u ovom registru. Recimo Osman Suljagić, član SDA, bivši Federalni parlamentarac, bivši načelnik opštine Srebrenik ima 1.449 dana rata i 203 dana kao član PL. U ratu je bio direktor TITAN-a i imao radnu obavezu. Takvih je samo u Srebreniku na stotine.

Konačni registar na kojem će biti razdvojen borbeni i neborbeni sektor bi trebao biti objavljen u februaru. Lično smatran da će proći mnoge godine da bi na svjetlost dana izašao registar u kojem ćemo vidjeti prave a i lažne borce. I velikim se parama radi da bi se prije svih SDA i HDZ njih odrekli, jer uz svako ime treba da piše broj VJ i koliko su dobili para kao DB ako su dobili, ali to je i njihovo redovno biračko tijelo. 

U toku protesta DF se nametao kao stranka koja daje podršku borcima. Neki od protestanata su se pojavili i na listama. Kakvu su zapravo podršku borci imali od Demokratske fronte?

Borci su glavnom bolesni, umorni i naivni i podobni za izradit. Po receptima drugih stranaka koje borce koristi samo kao svoje biračko tijelo, a onda bivaju odbačeni kao krpe, tako je uradila DF. Lagano se uvukao među borce, tješili, davali podršku, pustili i po neku suzu i kazali: „Dajte da napravimo te amandmane i da vam damo podršku u Federalnom Parlamentu.“ Borci su ih objeručke prihvatili pa i ja sam mada sam im rekao da ako nas izmanipulira da ću ih javno prozvati! Trajalo je to, borci su vršili pritisak pred Parlamentom, na putnim komunikacijama i na kraju je izglasan

Zakon, ustanovit ćemo kasnije Zakon koji nije sadržavao ni 90% naših zahtjeva. Nama takav Zakon, a DF nekoliko stolica u parlamentima. Kasnije sam saznao da su neki borci na izbornim listama DF i to za mene nije problem, problem je što su neki pregovarači ispred boraca završili na izbornim listama DF!

Borci nikakve koristi nisu imali od DF, zapravo DF je izvukao najveću korist!

Zapalili ste javno svoju člansku kartu DF-a? Zašto ste se odlučili na taj potez?

Vratit ću se na 2014. godinu. Te godine su bili veliki protesti i jedna od najjačih revolucionarnih organizacija je bila NGG „Srebrenik je naš“. Mi smo djelovali i lokalno, ali i širom BiH. U to vrijeme je jedna grupa univerzitetskih profesora kroz Komunističku partiju željeli da nešto promijene i to nije išlo. Znalački su ocijenili kome treba da se priključe. Došli su u Srebrenik na naše proteste, podržali nas, postali naši članovi i ljudi koje smo mi pretvarali u svoje idole. Zapravo radilo se o inteligentnim mladim ljudima, profesorima, ali čija imena u političkom životu ništa nisu značila. Dakle, trebala im je odskočna daska. Jedan od tih profesora je bio i drug Zlatan Begić.

Veoma brzo Zlatan dobiva veliku popularnost, o njemu su pričali građani Srebrenika i TK. Postaje član DF, a onda i predsjednik KO DF TK. Dolazi u Srebrenik i meni nudi da budem predsjednik OO DF Srebrenik što naravno ja odbijam. Ipak, na njegov pritisak postajem član OO DF Srebrenik. Građanima širim priču o DF-u. Kazujem kako je to jedina istinska stranka u kojoj svaki član ima puno pravni status i pravo da nešto kaže. Zlatan Begić nam je često pričao o promjenama, o hapšenju kriminalaca o tome da nikada neće u koaliciju sa nacionalnim strankama, a ja sam ga često pitao, obzirom da sam znao da centrali DF-a u Sarajevu nije stalo do mišljenja nekih tamo iz provincije i da Željko Komšić nema kapacitet velikog lidera, a ja sam to u Zlatanu vidio, pitao sam ga kakav stav će imati prema odlukama centrale. Rekao je:“Svaka dobra odluka je dobro došla, a loša neće moći prijeći Karaulu“! Na takav stav je dobijao ovacije.

Nakon izbora počinje razočarenje. Prvo DF izlazi iz koalicija BH Blok sa kojom je imao većinu na federalnom i državnom nivou, ali i u većini kantona. Poslije toga DF ulazi u koaliciju sa SDA.

Čujemo se sa Zlatanom i on dolazi u Srebrenik gdje se sami nalazimo na razgovoru. Pokušava da me ubijedi u nešto što je nemoguće. Kažem mu da ja znam da se u politici ulazi u koaliciju i sa najcrnjim đavolom, ali da su oni i ja u predizbornoj kampanji obećali da sa SDA ni pod koju cijenu neće u koaliciju. Govorim mu da me je stid ljudi koje sam lično ubijedio da glasaju za DF. Razilazimo se u hladnoj atmosferi. Istina, očekivao sam od Zlatana da iskaže pokajanje, da iskaže ljutnju prema centrali, ali to se nije desilo. Nedugo poslije toga Zlatan objavljuje neki komentar skroz suprotan od onog što je do tada pisao i govorio i ja ga na to upozoravam, naravno on me proziva lažovom i blokira na FB!

Da bih opravdao svoju krivnju i da bih ljudima koji su zbog mene glasali za DF, a bilo ih je puno, kako bi dokazao koliko mi je žao što sam ih ja iznevjerio palim člansku knjižicu DF i time želim da spalim sva obećanja i laži. Sve u životu što sam radio bilo je to javno i transparentno. 

Lično ste imali velikih problema zbog učešća u protestima. Neki od onih koji su podržavali protestante sad participiraju u Vladi TK. Imate li podršku vladajućih struktura nakon promjene vlasti?

Naravno da sam imao zbog tog problema. Čak sam po osnivanju Kampa boraca bio optužen kao vođa terorističke organizacije. Dakle, ovi na vlasti nisu gledali na posljedice već samo da zaustave ono što se nije dalo zaustaviti. Da su uspjeli imao bih dugogodišnje probleme da dokažem da je to laž, imao bih probleme da pređem granicu itd. Vjerovatno bih i u zatvoru završio. Tada su dva inspektora FUP-a došla u zgradu MUP-a Srebrenik da me ispitaju i sami su uvidjeli da ta priča ne vodi nikuda. Čak mi je sutra dan jedan čovjek iz Banovića poslao poruku i inbox, kaže: „Danas sam bio na razgovoru sa inspektorima FUP-a. Okarakterisan sam kao terorista, a rekli su mi da ste mi vi vođa, pa rekoh da vas barem na FB upoznam“! 

Nikada nisam ni od koga tražio podršku, mada je sami nude, ali da bi me ušutkali. Imam ja danas ponuda od mnogih na vlasti da se malo ušutim, a oni će mi se revanširat. Čak kroz priču da će pomoć oko posla i firme moje žene, a to je agencija za čišćenje, to niko ne želi raditi, da ako bi ja malo prestao da ih prozivam da bi mi oni sredili puno više posla. Mi posao dobivamo našim kvalitetom, a nikog sa kilometar ne moram pozdravljat, niti se plašim da istinu pišem o bilo kome i to nema cijenu.

Planirate li nastavljati političku borbu, samostalno ili u okviru neke stranke?

Pa kada čovjeka ujede zmije i gliste se plaši. Tako ti je sa mnom i sa politikom. Preiskren sam i preotvoren, zato valjda nisam odgovarao DF-u, a ni oni meni.
Ne bježim je od politike, jer je to nemoguće, ona je svakodnevnica svih nas, a i nisam kukavica, ali da se borim kao član neke političke stranke, to teško. Opet ne treba reći nikad. Istina imam ponudu od profesora Mirsada Hadžikadića, tačnije ljudi koji surađuju sa njim da osnujem Platforrmu za progras u Srebreniku i da budem predsjednik. Imam veliki pritisak nekih sugrađana da to prihvatim i to mi svakako imponuje. Možda. Opet sam sa sobom razmišljam da se kandidujem kao samostalni zastupnik u gradsko vijeće Srebrenik! Mislim da u tom vijeću treba dobar korektor!