Kožljak: Kada izuzmemo politiku i pravosuđe Bosna i Hercegovina je već u NATO-u

(Patria) - Put Bosne i Hercegovine u NATO upao je u kolotečinu političke svakodnevnice u našoj državi. Teme koje se sustižu kao na traci i sveukupna društvena situacija dovele su do toga da o NATO-u pričamo incidentno, a zapravo bi finalizacija tog puta uklonila mnogo unutrašnjih probema u Bosni i Hercegovini. 

O svemu tome razgovarali smo s Alijom Kožljakom, profesorom i profesor i bivšim vojnim predstavniko BiH pri NATO-u. 

Program reformi bila je jedna đentlmenska ponuda ministara vanjskih poslova NATO-a Bosni i Hercegovini i pored toga što nike ispunila Talinski uslov, ponudi dostavljanje Prvog godišnjeg nacionalnog programa (ANP), a time i aktiviranje MAP-a, kaže Kožljak na početku razgovora za Patriju 

“I mi smo potrošili godinu dana u ubjeđivanjima naših političara hoćemo li dostaviti taj prvi ANP, kakav će on biti i nakon tih godinu dana dostavili smo, kako su ga oni nazvali reducirani dokument sa promijenjenim naslovom. Dobra stvar u tome je što je odgovoreno na taj poziv ministara vanjskih poslova NATO-a i što taj Program reformi po strukturi sadrži sve oblasti koje su u ANP-u. Zbog toga ga je NATO i prihvatio i time je aktiviran MAP”, dodaje Kožljak. 

Kako kaže bio je to jedan dobar signal. 

“Ono što je trebalo uraditi jeste da svaka institucija u BiH, u skladu sa svojim nadležnostima ispunjava one zadatke koje je sama sebi postavila u tom prvom Progrramu reformi. Primjerice, Ministarstvo pravde je trebalo ispuniti sve aktivnosti kojima bi se pokazalo da BiH ostvaruje rezultate i progres u ovoj  oblasti. Isto je i s drugim institucijama, ministartvima i agencijama”, pojašnjava Kožljak. 

Drugi godišnji nacionalni program trebali smo, napominje Kožljak, dostaviti najkasnije do decebra prošle godine, ali nismo jer je BiH ponovo pala na ispolitiziranom tehničkom pitanju. 

“Ovaj put je to Komisija za NATO integracije. Tu komisiju trebalo je formirati Ministarstvo vanjskih poslova BiH, koje je taj zadatak dalo Vijeću ministara BiH. Vijeće ministara je prikupilo prijedloge članova komisije i dostavilo ih Ministarstvu vanjskih poslova i nikada ta Komisija nije potvrđena. To je Komisija koja u suštini i treba da formalizuje zadatke i aktovnosti koje bi se trebale naći u drugom nacionalnom programu”, ističe naš sagovornik. 

Ovih dana, govori Kožljak, ponovo se vrše politička nadmudrivanja da tačka oko Komisije bude uvrštena na dnevni red Vijeća ministara, kako bi se Komisija potvrdila i kako bi se završio tehnički dio posla okončao pobrojavanjem aktvnosti za drugi nacionalni program i čime bi se pokazao kontinuitet da Bosna i Hercegovina radi na putu za NATO.

“Ovdje postoji problem supstance. Šta je u tim aktivnostima i u dokumentu. To je naš standardni problem, što neki pokušavaju da i ono što možeo uraditi ne stavljamo kao našu obavezu. Desilo se mnogo puta da predstavnici iz entiteta RS izbacuju neke aktivnosti koje su se realno našle u Programu jer su po njima previše naglašavala opredijeljenost BiH za NATO. To je taj naš pristup naše dvoličnosti, gdje smo kroz procedure usvojili dokumente koji nedvosmislenog govore da su sve institucije BiH preuzele obaveze da rade kako bi BiH postala članicom NATO-a. Predsjedništvo i druge institucije u BiH posebnim su se dokumentima obratili NATO-u i iskazali privrženost ispunjavanju zadataka, a onda kada treba da uradimo nešto konkretno mi to ne uradimo”, poručio je Kožljak. 

Kao treći segment ističe nedostatak finansijskih sredstava. 

“Primjera radi za ispunjenje Pregleda odbrane koji je sastavni dio Programa reformi i Plan modernizacije i razvoja OS BiH 2017 - 2027, da bi se to realizovalo potrebna su finansijska sredstva, a budžet koji je usvojen to ne daje”, dodao je Kožljak. 

Pitali smo profesora Kožljaka i o ponašanju međunarodne zajednice, kojoj su odjednom lokalne vlasti postale prioritet. 

Profesor je imao zanimljiv odgovor: “Međunarodna zajednica se do prije Lokalnih izbora nije posebno bavila nižim nivoima vlasti. Ono što ja zaključujem je da međunarodna zajednica u nižim nivoima traži alternativu ovom neefikasnom i nefunkcionalnom sistemu, koji nije sposoban da donosi ključne odluke. Međunarodna zajednica traži patern koji bi krenuo s nižih nivoa vlasti, gdje bi se našli partneri u ključnim gradovima, koji bi bili spremni ispunjavati zadatke i obaveze koje institucije predstavljaju pred sebe kada su upitanju i evropske i atlantske integracije. 

Očigledno je, kaže profesor, državna vlast pala na ispitu, jer nije uspjela uknjižiti ni neperspektivnu imovinu koju faktički koriste OS BiH. 

“Zajedničkim nastupom međunarodne zajendice i institucija poput NATO-a učinit će se sve da se deblokiraju procesi, a to će možda podrazumijevati i neke nove političke aktere na sceni”, rekao je Kožljak. 

Odgovor NATO zvaničnika za Novinsku agenciju Patria

Program reformi  može pomoći Bosni i Hercegovini da ojača svoju saradnju sa NATO-om.  Posvećeni smo pružanju podrške Bosni i Hercegovini u sprovođenju reformi, kao što i činimo dugi niz godina, jer su Saveznice posvećene stabilnoj i sigurnoj Bosni i Hercegovini, kao i šire - Zapadnom Balkanu. Stoga se nastavljamo savjetovati s njima u vezi s tim. Za dalje komentare upućujem vas na vlasti Bosne i Hercegovine.

Želim dodati da NATO i Bosna i Hercegovina imaju dugogodišnju i obostrano korisnu saradnju. Saradnja s NATO-om ne prejudicira potencijalno buduće članstvo Bosne i Hercegovine u NATO-u. U potpunosti poštujemo suverenitet i neovisnost zemlje i pozdravljamo doprinos Bosne i Hercegovine našoj euroatlantskoj sigurnosti, uključujući i onaj kroz našu Misiju odlučne podrške u Afganistanu i Povjerenički fond Afganistanske nacionalne vojske. 

NATO održava prisustvo u Bosni i Hercegovini putem sjedišta NATO-a u Sarajevu, koje obavlja niz zadataka, uključujući podršku reformama i izgradnju kapaciteta u okviru odbrambenih i sigurnosnih snaga BiH, struktura i institucija, pod okriljem NATO-ovog Partnerstva za mir. Također održavamo snažan politički dijalog s vlastima u BiH. 

Pitali smo profesora Kožljaka i za stanje u Ministarstvu odbrane BiH i Oružanim snagama, te o pljački kasarne. 

“Sigurno je da Ministarstvo odbrane i Oružane snage trebaju preduzeti sve aktivnosti da do ovakvih situacija ne dolazi. Siguran sam da Ministarstvo postavlja te programe koji su u skladu s NATO standardima. Najlakše bi bilo da ja nađem puno tih nekih propusta, ali imaju agencije koje će se time baviti. Najveći problem je što OS BiH nemaju dostatne resurse da po NATO standardima implementiraju čuvanje vojnih lokacija. OS BiH čuvaju i perspektivne i ne perspektivne vojne lokacije. Čuvajući ove ne perspektivne lokacije OS BiH alociraju veliki broj resursa koje bi u suštini mogli angažovati u bolje implementiranje procedura za čuvanje perspektivne imovine gdje su i ovi magacini oružja i municije. To je jedan od ključnih problema. Taj problem je ponovo povezan s političkim pitanjima. Neki namjerno ne žele odobriti aktivnosti koje će dovesti do predaje ne perspektivne imovine, a drugi da se odobri budžet koji će nadomjestiti nedostatak ljudstva. Treći problem je namjerno podrivanje, jer postoje uvijek elementi koji žele pokazati da naš sistem odbrane ne funkcioniše na adekvatan način”, poručio je Kožljak. 

Za Ministarstvo i OS BiH je poručio da je potrebno što prije otkriti počinioce krađe, ali i otkloniti propuste kako se takve stvari ne bi dešavale ubuduće. 

S našom konstatacijom da smo po svemu sudeći daleko od NATO-a, profesor Kožljak nije se saglasio. 

“Mislim da smo mi puno bliže NATO-u nego EU. Sarađivao sam sa OS BiH i Ministarsvima odbrana svih NATO zemalja i Bosna i Hercegovina osim političkog dijela i u nekoj mjeri pravosuđa je već u NATO-u. Problema ima svugdje, pa i kod nas. U NATO državama ima problema, koje mi kod nas nekada i prenaglašavamo. Kod nas je najveći problem politička situacija. Nadam se da će sada ova inicijativa međunarodne zajednice iz sjene otkloniti prepreke i blokade koje su dovele do nefunkcionalnosti”, zaključio je Kožljak.