Politika SDA uništila je GRAS, trojka stečajem vraća nadu!

Piše: R. Belko

Stečaj je zakonom utvrđen postupak koji se provodi nad imovinom dužnika radi namirenja povjerilaca, a stečajem se onemogućava dalje loše poslovanje privrednog subjekta. Stečaj u biti ne znači kraj i gašenje poslovnog subjekta, već njegovu reorganizaciju. 

Više od decenije je Javno komunalno preduzeće GRAS Sarajevo vapilo za stečajem koji će ga izvući iz dubioze. A ova kompanija, žila kucavica javnog prijevoza u Kantonu Sarajevu, u dubiozi je završila zbog zločinačke ekonomske politike Stranke demokratske akcije. Ta stranka je do unazad nekoliko godina kadrirala u GRAS-u, taložila probleme dok plinovi tog taloga nisu doveli kompaniju pred eksploziju. 

Nije ni čudo da upravo ti kreatori zločina nad GRAS-om, danas preko svojih glasila odašilju poruke, mobilišu radnike na pobunu protiv stečaja. Jer, zna SDA da poslije stečaja GRAS samo može postati moderna kompanija, u kojoj će se zapošljavati potrebni, kvalifikovani radnici, a ne stranački vojnici. 

Jer, budimo realni, većina uposlenih u GRAS-u su stranački vojnici SDA, koje su zapošljavali SDA direktori i oni niži. Zato SDA i vodi borbu protiv stečaja. 

I zato je stečaj hrabar potez aktuelne vlasti i ministra Adnana Štete. Jer, taj stečaj je nepopularan, dovest će do reorganizacije, neki će ostati i bez posla, a neki bez direktorskih pozicija. I to će dovesti do pobuna i trzavica. Ali, GRAS će preživjeti, građani Sarajeva i dalje imati preduzeće koje ih prevozi svakodnevno. 

Ono što nakon stečaja trenutna vlast mora uraditi je zbrinjavanje viška radnika, ne smiju se ponoviti greške prethodnih vlasti iz stečajnih procesa da ljudi završe na ulici. 
S druge strane, u stečajnom postupku, osim obaveznog namirivanja povjerilaca, vlast će u GRAS-u morati definisati prevashodno javne nabavke, koje više ne smiju biti nauštrb kompanije i po principu IMT (ima li mene tu) i 'završit ćemo'. 

Jer, do sada su i metle i šarafi i gorivo i vozila nabavljani upravo po tom principu. To sve je rezultiralo stotinama miliona duga, lošim, pardon, očajnim voznim parkom, nezadovoljstvom građana i propadanjem GRAS-a. 

Nabavke i mućke iza paravana u GRAS-u rezultirali su nekolicinom prijava, ali i pravosudnim procesom, koji se vodi baš zbog mutnih nabavki.
Sistematizacija radnih mjesta također će morati proisteći iz stečaja, jer GRAS više ne smije imati više neradnika, koji hvataju zjale po vazdan, a manjka vrijednih radnika. Tako je bilo do sada, tako više ne smije biti. 

Šteta je već najavio rekonstrukciju pruge i ona se također mora desiti. Vozači ali i drugi radnici u GRAS-u strahovali su da bi se zbog dotrajale pruge mogla desiti velika tragedija. To je još jedna zaostavština onih koji danas kritikuju.
Neminovno se desilo. Sada je sve na stečajnom upravniku i koordinisanom djelovanju vlasti, uprave GRAS-a i stečajnog upravnika. GRAS još nije Hidrogradnja, za GRAS ima nade. 

Jer, niko nema pravo uzeti građanima javni prijevoz, od kojeg uveliko ovisi ovaj Kanton.