Historijska kriza: UN prisiljene smanjiti pomoć u hrani zbog manjka novca

(Patria) - Ujedinjene nacije su bile primorane da smanje dostavu hrane, gotovinska plaćanja i pomoć milionima ljudi u mnogim zemljama zbog „krize finansiranja“ i donacija koje su pale za otprilike polovicu jer akutna glad dostiže rekordne nivoe, rekao je visoki zvaničnik.

Carl Skau, zamjenik izvršnog direktora Svjetskog programa za hranu (WFP), rekao je da je najmanje 38 od 86 zemalja u kojima WFP djeluje već doživjelo rezove ili planiraju uskoro smanjiti pomoć, uključujući Afganistan, Siriju, Jemen i Zapadnu Afriku, javlja AP.

Rekao je da je operativni zahtjev WFP-a 20 milijardi dolara za isporuku pomoći svima kojima je potrebna, ali je cilj između 10 i 14 milijardi dolara, koliko je agencija dobila u posljednjih nekoliko godina.

„I dalje ciljamo na to, ali smo samo do sada ove godine došli do otprilike polovine toga, oko pet milijardi dolara“, rekao je Skau.

On je rekao da su humanitarne potrebe rasle u 2021. i 2022. godini zbog pandemije COVID-19 i rata u Ukrajini.

„Te potrebe nastavljaju da rastu, ti pokretači su i dalje tu“, rekao je, „ali finansiranje presušuje. Dakle, gledamo da će 2024. godina (biti) još strašnija.”

„Najveća kriza hrane i ishrane u historiji danas traje“, rekao je.

„Ove godine, 345 miliona ljudi i dalje je akutno nesigurno za hranu, dok je stotine miliona ljudi u opasnosti od pogoršanja gladi“, kaže Skau. Sukobi i nesigurnost i dalje su glavni pokretači akutne gladi širom svijeta, zajedno s klimatskim promjenama, nepopustljivim katastrofama, stalnom inflacijom cijena hrane i rastućim dužničkim stresom, a sve dok usporava globalna ekonomija, rekao je Skau.

WFP nastoji diverzificirati svoju bazu finansiranja. Pozvao je tradicionalne donatore agencije da „pojačaju i podrže nas kroz ovo vrlo teško vrijeme“. Upitan zašto finansiranje presušuje, Skau je rekao da treba pitati donatore.

„Ali jasno je da budžeti za pomoć, humanitarni budžeti, kako u Evropi tako i u Sjedinjenim Državama, (nisu) tamo gdje su bili 2021.-2022. godine“.

Skau je rekao da je u martu WFP bio primoran da smanji obroke sa 75% na 50% za zajednice u Afganistanu koje se suočavaju sa vanrednim nivoom gladi, a u maju je bio primoran da smanji hranu za osam miliona ljudi kojima je pomagao. Sada pomaže samo pet miliona ljudi. U Siriji je 5,5 miliona ljudi koji su se oslanjali na WFP za hranu već za 50% obroka, rekao je Skau, a u julu je agencija smanjila sve obroke na 2,5 miliona njih.

Na palestinskim teritorijama, WFP je smanjio svoju novčanu pomoć za 20% u maju i junu. Smanjio je broj slučajeva za 60%, odnosno 200.000 ljudi. A u Jemenu, rekao je, ogroman nedostatak u finansiranju će primorati WFP da smanji pomoć za sedam miliona ljudi već u augustu. U zapadnoj Africi, gdje je akutna glad u porastu, rekao je Skau, većina zemalja se suočava sa opsežnim rezovima obroka, posebno sa sedam najvećih kriznih operacija WFP-a: Burkina Faso, Mali, Čad, Centralnoafrička Republika, Nigerija, Niger i Kamerun.

„Smanjenje obroka očigledno nije način da se ide naprijed“, rekao je Skau.

On je pozvao svjetske lidere da daju prioritet humanitarnom finansiranju i ulažu u dugoročna rješenja za sukobe, siromaštvo, razvoj i druge korijenske uzroke trenutne krize.