Svi su oni k'o „poplašeni“

Osamdesetih godina, u poodmaklo Titovo vrijeme, jedan je mudri čovjek zaključio: „Davno smo se borili. Onima koji su se borili uopšte nije jasno, jesu li se borili za ovo ili protiv ovoga.“

„Daj im što god traže“, ključna je rečenica odnosa bošnjačkih političkih vođa prema srpskom i hrvatskom nacionalnom bloku. Strategija je: Klimaj glavom, popuštaj, aplaudiraj dok četnici i ustaše ne prihvate da je ovo njihova država. I evo, sve smo bliže ovom javno iskazanom bošnjačkom političkom cilju: Ovo sve više postaje država onih koji su se borili protiv nje.

Folklor sa šmajserom i kamom

Slučaj se potvrdio sa imenovanjem Nikole Poplašena u Upravni odbor vrhovne visokoškolske Agencije. Povratak vojvoda na scenu je sve češći, pa se vratio i vojvoda Poplašen. Odgovoran je za masovne zločine i brojne logore smrti u Vogošći.

Kad se  svojevremeno fotografisao s kokardom, kamom i šmajserom, objasnio je na Haškom sudu da je to srpska folklorna odjeća za svadbe. Sjećam se kad je svjedočio jedan od Miloševićevih svjedoka bezobzirne odbrane, toliko je lagao da su se sudije i tužioci kljukali tabletama za smirenje. Kažu da je jedan od tih sudija u očajanju rekao: „Laž je folklor ovih ljudi.“ U Titovo vrijeme su ovi poput Poplašena bili partijski sekretari. Sad kad su obukli svoju pravu uniformu, ispostavilo se da su im folklor bile crvene marame, srp, čekić i petokraka koje su nosali okolo punih 45 godina.

Danas je stanje u političkom životu Bošnjaka slično - dvolično. Iz bajagi nacionalne SDA Poplašen je dobio suzdržanu većinu. Jedan glas za i dva suzdržana. Tako smo i dobili ovo neuračunljivo stanje. Hapse se oni koji su se borili za „ovo“, a promoviraju i nagrađuju oni koji su se borili protiv „ovoga“. Danas su mnogi u dilemi: Je li ovo ono ili je ono ovo?

Posebna priča su nacionalni interesi Bošnjaka i njihove nacionalne interešdžije u politici. Njihovo nacionalno je odavno ostalo bez dostojanstva i to pokazuju na svakom koraku. Sve vrijeme naši politički predstavnici ubjeđuju nas kako se bore za interese boračke populacije.  Ako se ne bore za njihove ideje i ciljeve, za koje su ti ljudi ginuli i ostajali invaldi, zašto se onda bore?

Ili je i to dokaz da su im borci isključivo socijalni slučajevi. 

Odbrana duševne bijede

Na jednoj strani je čišćenje i retuširanje istorije zločina a na drugoj hapšenja bošnjačkih branitelja. Zar naše političke vođe stvarno misle da će lufterskim oportunizmom i duševnom bijedom sačuvati Bosnu?

Kad je jedan student nedavno posjetio Državni parlament, da vidi kako to tamo fukcioniše, bio je potpuno zbunjen našim vrlim delegatima i poslanicima: „Nekako mi svi k'o poplašeni“, rekao je. 

Slučaj Poplašen je pokazao šta biva sa jednom idejom i herojskom borbom kad je preuzmu političke kukavice.