Iako vlasti RS ne priznaju 1. mart, nezavisnost BiH se ne može delegitimirati

Prvi mart je prelomni historijski trenutak savremene Bosne i Hercegovine jer potvrđuje bosanskohercegovačko državno, pravno, političko i društveno trajanje i uzdizanje. Ovo je historijska činjenica koja je naučno i društveno verificirana, prenosi novinska agencija Patria. 

Činom nezavisnosti Bosna i Hercegovina se u formi nezavisne države politički reuspostavila. Tog dana je više od 64 posto građana Bosne i Hercegovine potvrdno odgovorilo na referendumsko pitanje “Da li ste za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, državu ravnopravnih građana, naroda?”

Referendum za nezavisnost Bosne i Hercegovine održan je na preporuku Arbitražne komisije međunarodne konferencije o Jugoslaviji u završnoj fazi disolucije bivše Jugoslavije. Zato se demokratska narav čina stjecanja nezavisnosti kao i karakter cjelokupne procedure –demokratski referendum -  ni na koji način ne može delegitimirati.

Referendumom za suverenost i nezavisnost Bosne i Hercegovine su potvrđeni njena državnost, samostalnost i nezavisnost kao većinsko političko opredjeljenje građana Bosne i Hercegovine. Referendumskim izglasavanjem Bosna i Hercegovina je prvi put poslije 1463. godine povratila i ostvarila svoj puni državni kapacitet. Činom referenduma i prijema u Ujedinjene Nacije 6. aprila 1992. ona je konačno postala država u punom obimu značenja tog pojma. 

Taj historijski datum i naučno verificiranu činjenicu, vlasti manjeg entiteta još ne prihvataju. Ali značaj ovog historijskog datuma i verificirane činjenice daleko prevazilazi dnevnu antibosanskohercegovačku politiku.

Historijska i verficirana činjenica je da je Bosna i Hercegovina tim danom postala članica međunarodne zajednice, internacionalno priznata 177. članica Ujedinjeih Nacija. To je nepobitna stvarnost s kojom antibosanskohercegovačka politika mora računati, jer se ta pravna stvarnost ne može dovesti u pitanje, stoji u saopštenju Instituta za istraživanje genocida Kanada koje potpisuje direktor Emir Ramić.