Zadnje dvije ili tri godine u Bosni i Hercegovini se nije promijenilo ništa kada govorimo o ključnim stvarima, kao što je pitanje borbe protiv korupcije ili slobode medija, kaže u intervjuu za novinsku agenciju Patria slovenski europarlamentarac Igor Šoltes, iz Kluba zastupnika Zelenih, komentarišući Rezoluciju o napretku reformi u BiH na putu ka EU, koju su usvojili poslanici Evropskog parlamenta u srijedu poslije podne.
Rezoluciju koju je pripremio izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH Cristian Dan Preda podržalo je 496 zastupnika, 132 su bila protiv i 67 suzdržanih.
U dokumentu koji je usvojen u Evropskom parlamentu pohvaljeni su neki koraci koje je BiH do sada napravila na svom putu ka EU, ali se istovremeno apeluje da BiH prevaziđe etničke i političke podjele, osuđeno je nasilje nad članovima izbornog povjerenstva na nedavnim izborima u Stocu kao i ilegalni referendum održan u Republici Srpskoj.
Europarlamentarac Šoltes kaže da Zeleni nisu podržali ovu Rezoluciju, te da BiH mora uložiti još napora na izgradnji društva.
- Iako je namjera reportera (Cristian Dan Preda op.a.) bila vjerovatno dobra, želio je da stavi što više amandmana koji bi harmonizirali različite poglede na Bosnu i Hercegovinu, na kraju se došlo do toga da se zadnje dvije ili tri godine u BiH nije promijenilo ništa u ključnim stvarima... ljudi i dalje odlaze, nemaju posla koliko bi željeli, a ekonomska situacija zajedno sa etničkim i ostalim pitanjima, predstavlja blokadu u zemlji – kaže Šoltes i dalje nastavlja:
- Poslije toliko godina u Bosni i Hercegovini bi morali usvojiti razmišljanje koje će biti cementirano na osnovu presude Sejdić i Finci, a to je da svi građani u BiH budu jednakopravni, i da etničko pitanje nije jedini kriterijum za participaciju u vlasti ili bilo gdje drugo.
Na pitanje da li vlasti u BiH mogu sprovesti reforme o kojima govori, obzirom na visok stepen korupcije u politici, Šoltes kaže:
- Da bi zaustavili, ili barem ograničili razinu korupcije, morate imati pravosuđe koje je efikasno, koje ne smije biti predmet korupcije. Također, morate imati nezavisna tijela; prije svega mislim na agencije ili komisije ili službe za borbu protiv korupcije, a bilo bi dobro da su u takvoj sredini (kao što je BiH op.a.), te službe možda malo i internacionalizirane.
Kaže da ulaže mnogo napora da bi u Evropski parlament, u hram demokratizacije, došli predstavnici i iz entiteta Republika Srpska i iz Federacije BiH i da bi se započeli konstruktivni razgovori o tome kako Bosna i Hercegovina treba da izgleda u narednih 25 godina.
- Ključno je jedno, bez želje unutar BiH da zemlja krene naprijed, niko iz vana ne može utjecati na to – kaže Šoltes.
- Prošlo je 25 godina od prvog Ustava, sada treba da vidimo kako će izgledati BiH 25 godina unaprijed. Da li se može u okviru postojećeg napraviti taj pomak, ili postoje neke alternative, ali to je stvar o kojoj treba voditi iscrpan dijalog, uz poštivanje međunarodnog prava i međunarodnih standarda, i mentaliteta regije.
Da li u Evropskom parlamentu zaista toliko razmišljaju o Bosni i Hercegovini i građanima koji ovdje žive?
- Kao što vidite, europarlamentarci sada više razmišljaju o Evropi, jer se i Evropa našla u jednoj situaciji u kojoj nije prijatno; u terorizmu, ekonomskim krizama..., u nekim zemljama imamo visoku stopu nezaposlenosti. I, naravno, migrantskoj krizi, koja je Evropu napravila dosta ranjivu. Pokazalo se da je Evropa kolektiv koji može super raditi u mirnim uslovima, ali nakon svih tih kriza koje su se dogodile, sve više se postavljaju granice i unutar same EU.
Ali, mislim da EU mora biti u stalnom kontaktu sa Bosnom i Hercegovinom, da vidimo gdje Evropa može pomagati BiH. Treba stišavati tenzije, ljudima treba pokazati da ima perspektiva. Mi nikada ne trebamo potcjenjivati Balkan. Historija nas može puno naučiti o tome. Ne smijemo reagirati kasno. Ne kažem da treba skakati na prvu, jer ima dosta manipulacije, ali treba što više dijaloga.