Piše: Sead Omeragić
Ružan je i neljudski odnos prema borcima koji pred Vladom Federacije iskazuju nezadovoljstvo svojim statusom. Mediji SDA ih prikazuju kao licemjere i neradnike, što je besmisleno. Zbog tih kleveta im nedostaje hrane i podrške koju su do sada imali od građana Sarajeva. Priča o naoružavanju tih ljudi uz tvrdnje o nekakvim terorističkim prijetnjama i opasnostima pokazala je koliko izmišljotine vlasti mogu biti kontraproduktivne.
Nije uspjelo ni kopanje po prošlosti tih boraca i traženje kompromitirajućih detalja da bi ih se degradiralo.
Očigledno je da borci demonstriraju protiv serija laži koje im već godinama servira vlast.
Koliko ima udruženja boraca? Izgleda nevjerovatno ali postoji 1601 udruženje, boraca, poginulih, invalida i odlikovanih. Ko je i uime čega proizveo tolika boračka udruženja? Takva hiperprodukcija se nije mogla dogoditi bez velikog razloga i bez svog vrhovnog organizatora.
Tragedija je što to više i nisu boračka udruženja nego udruženi haos. Tolika udruženja su potpuno razorila jedno biće, koje je jedinstveno ustalo u odbranu ove zemlje. Neko je očigledno namjerno napravio toliku podjelu da bi lakše vladao. Taj neko mogu biti isključivo SDA i HDZ.
Zar borci nemaju svoje zvanično Ministarstvo za boračka pitanja? Zar njihova boračka prava nisu institucionalizirana upravo kroz Ministarstvo? Bilo kakvo pravo borci bi trebali ostvarivati isključivo preko institucija iz tog ministarstva? Svako pravo bi moralo biti uniformno i jedinstveno. Ako su pare na računima Ministarstva onda je i vlast u rukama zvaničnih predstavnika te populacije.
Kakva je uloga takvih udruženja u zaštiti prava boraca, invalida i porodica poginulih? Razumljivo je da neke brigade ili jedinice imaju svoja posebna udruženja, ali ta udruženja ne mogu djelovati posebno prema državi. Ne može Ministarstvo davati novac bilo kome bez konkretnih planova i projekata. Sve mora biti institucionalizirano. Ali nije, nažalost. Ako je Ministarstvo za boračka pitanja do sada sarađivalo sa ovim velikim brojem udruženja, onda je to Ministarstvo samo vrhovno udruženje svih tih udruženja. Zbog tih nevjerovatnih činjenica očito je da nekom nije stalo do sistematiziranja podataka i sređivanja spiskova onih koji se koriste boračkim pravima. Zato se tragično i događa da za 300 hiljada poveća broj boraca od prve poslijeratne godine do danas, što je apsurdno. Sve djeluje kao enormna korupcija ili neko veliko pranje para?
Ili je ipak u pitanju već viđena neozbiljnost vlasti koja tradicionalno generira haos u kojem se odlično snalazi i arbitrira. Moglo bi se čak i reći da u tom haosu postoji sistem obezvrjeđivanja ozbiljne boračke populacije. „Zavadi pa vladaj“ je prastara politika. Apsurdna je činjenica da se okreću borci protiv boraca. A upravo se to dogodilo sa negiranjem protesta od određenih boračkih predstavnika.
Konačno, desetak odabranih udruženja u Sarajevu je potpisalo sporazum o raspodjeli sredstava za rješavanje „priopritetnih zahtjeva“ boračkih kategorija. Ali i u tom slučaju, zar nije jedina logika da se kroz institucije rješavaju problemi šehida – poginulih boraca, nestalih i invalida, te dobitnika odlikovanja.
Svakom je jasno da su se protiv boraca ispred Vlade, okrenuli borci bliski vlastima ili ucijenjeni svojim finansijskim problemima. I jedne i druge je politika dovela pred Vladu i zavadila.
Nikada nije napravljen jedinstven registar boraca. Nikada nije urađeno centraliziranje svih podataka. Samo tako se može napraviti sistem koji će stvoriti red u ovim odnosima. Niko ne bi mogao govoriti o zloupotrebi boraca i njihovih udruženja ako bi u njihovom ministarstvu bilo prava, pravde i sistemskog reda. Pitanje je da li to neko želi nakon više od dva desetljeća vještog upravljanja haosom.