'Od ponedjeljka država građanima'

„Danas je prvi dan u ovoj godini kad zaposleni u BiH počinju da rade za sebe i svoje porodice. Prethodnih 197 dana su radili za državu, blentitete i objesne političare, tj. za poreze i doprinose te druge namete“, napisao je ovo na Facebooku poznati ekonomski analitičar Damir Miljević.

Miljević je otvorio ključno pitanje: Koliko košta država kad nam izvlači ruku iz džepa.  

Ukupno se za doprinose u BiH daje od 67 do 73 posto od plaće. Da bi se znalo o kakvim nametima je riječ, treba reći da su u Njemačkoj ukupni doprinosi oko 53 posto, u Švedskoj su oko  50 posto, u Sloveniji 64 posto, u Hrvatskoj 66,5 posto. Najmanji porez na plaće je u Švicarskoj oko 22 posto.    

Da bi zaposlenik u BiH dobio neto platu od 1.000 KM, ukupan trošak na ovu platu je 1.736 KM.

Visoki doprinosi utiču na sivu ekonomiju i zaposlenost, jer poslodavci, da bi bili makar koliko konkurentni ili bolje reći opstali na tržištu, izbjegavaju prijavljivati radnike pa rizikuju njihovim radom nacrno. U 2017. godini za doprinose na plaće u BiH je plaćeno 3,192 milijarde.   

PDV u BiH je najniži u Evropi nakon Luksemburga, ali, premda smo siromašna država PDV je jedinstven i nema socijalni segment. U Hrvatskoj je PDV 25 posto. U Srbiji je PDV 20 posto, s tim da su prehrana, lijekovi i novine oporezovani sa 10 posto. U Crnoj Gori PDV je 21 posto, a u Makedoniji 18,5 posto i sa vrlo niskom umanjenom stopom od pet posto za određene osnovne artikle.     

Tu su i parafiskalni nameti: Stotine vrsta naknada, taksi, pristojbi, odobrenja, sudske i administrativne državne i federalne takse i naknade: za šume, vode, vodotokove, puteve, komore, komunalne takse, pristojbe, odobrenja za rad i desetine svakojakih saglasnosti. Parafiskalni nameti godišnje u BiH uzmu milijardu maraka. Više ih ima u Republici Srpskoj nego u Federaciji. Koordinator za reformu javne uprave Dragan Ćuzulan je prvi objelodanio da su na nivou BiH registrovana 203 neporeska prihoda, u FBiH 198, od čega 95 na federalnom nivou, 77 na kantonalnom i 26 na opštinskom, dok je u RS registrovano 286, a u Brčko distriktu 177 neporeskih prihoda.

Reformska agenda za BiH kao jedan od ciljeva definisala je da svi nivoi vlasti pripreme sveobuhvatan popis parafiskalnih nameta kako bi oni bili smanjeni ili postali transparentniji, sa moratorijumom na nove namete. Uspostavljeni su i objavljeni registri parafiskalnih nameta na sva četiri nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini, čime je ispunjena obaveza iz Akcionog plana Reformske agende, te stvorene pretpostavke za njihovo smanjenje i harmonizaciju.  

Godinama se govorilo o smanjenju parafiskalnih nameta, pa onda manjem izdvajanju za parafiskalne namete, ali se na kraju od svega odustalo. Ostalo je obećanje države da će se bar pojednostaviti i racionalizirati uplata ovih nekoliko stotina poreza, ali ni tu nije ništa učinjeno. Ljudima u BiH je trebalo najviše vremena da popune obrasce i podmire ovaj čopor parafiskalnih napasti. Stanje je za nijansu bolje u Hrvatskoj i Srbiji, ali i tamo plaču sa stotinama parafiskalnih suza.

Da svakome bude jasna skupa cijena države plastično je prikazao Damir Miljević. Od ponedjeljka država građanima.  /S. Omeragić/