Grobari GRAS-a postali dežurni kritičari, prošlost je da pojedinci imaju korist umjesto građana

Piše: Ernad Metaj

U bh. politici nema principijelnosti, na sceni se opstaje se na zamjeni teza, vlastiti propusti se prišivaju drugima. Sve navedeno ovih dana možemo pročitati iz napada na Vladu KS i GRAS koji su ipak pospremili ponešto iza svojih prethodnika, ali i pokrenuli programe i projekte o kojima se godinama samo sanjalo.

Oni koji su godinama urušavali gradski javni prevoz u Sarajevu sada bi, čini se najsretniji bili, da započeti projekti nabavke novih trolejbusa, tramvaja kao i obnova tramvajske pruge propadnu. Nije njih briga za građane Sarajeva, nikada ni bila, njih samo interesuju jeftini politički poeni sa kojima bi da se vrate u vladu i GRAS kako bi nastavili gdje su stali. Oni bi da i dalje javni prevoz služi pojedincima za bogaćenje, o čemu svjedoči i sudski postupak protiv bivšeg ministra saobraćaja KS Muje Fiše i bivšeg predsjednika sindikata Adnana Himzanije zbog nabavke polovnih autobusa bez javnog tendera.

Zbog toga opravdana je sumnja da se iza kritika zbog nabavke pet polovnih plinskih zglobnih autobusa u GRAS-u ne krije briga za građane, kojima jeste obećana modernizacija voznog parka, već želja da se kompromituju oni koji pokazuju da se nabavke mogu i transparentno obavljati. Za sporne autobuse je raspisan tender koji već četiri mjeseca čeka okončanje žalbenih postupaka, a bilo ih je četiri. Ostala je da se ovih dana riješi još samo jedna, a apsurd je da se žale i oni koji su nudili starija vozila od ponuđenih.

Oni koji bi u GRAS da „utrpaju“ što starija vozila dižu buku oko tendera optužujući GRAS da ne sluša premijera Fortu koji je obećao da će se nabavljati nova vozila. Ne braneći Fortu kojem je često jezik brži od pameti, ali nerealno je da oni koji su skoro ugasili GRAS sada preko noći žele u gradskom saobraćaju vidjeti sve novo.

Zbog tih kritičara GRAS i danas troši nametnuti CNG od ponuđača čija većina polovnih autobusa su brzo stali pa se ugovorene količine nisu potrošile u planiranom roku. Njima ne smeta što se stvaraju dodatni troškovi prilikom točenja plina, jer je u opticaju samo jedna pumpna stanica do koje se prelaze desetine besplatnih kilometara, ali i troše ljudski kapaciteti zbog mogućnosti da se autobusi tankuju samo po noći. Tada je jeftinija struja, pa ponuđač ima manje troškove. Njima ne odgovaraju tenderi, bolje su im bile donacije vozila koja su se kasnije sijekla i prodavala po otpadima, a novac završavao u privatnim džepovima.

Njih ne interesuje globalna svjetska kriza koja je otežala cjelokupan život pa i započete projekte. U Sarajevo su stigli prvi novi trolejbusi, ostali su uslovljeni EBRD-om i odnosom prema Bjelorusiji koja se zbog ruske invazije na Ukrajinu našla pod sankcijama. Naručeni su novi tramvaji, a radi se i nova pruga. Ne ide možda sve po planu, ali je mnogo bolje nego recimo tunel Hranjen koji je pojeo desetine miliona maraka, a i još će, slika rada onih koje podržavaju kritičari Vlade KS i GRAS-a.

Dok ne stignu nova vozila i ne završi se pruga gradski saobraćaj ne smije stati. Zato su potrebni polovni autobusi, a oni se plaćaju starim šinama i podignutom pružnom infrastrukturom koja bi po starim navikama netragom nestala. Ovako će koristiti građanima, a dežurni kritičari na to jednostavno nisu navikli.

Možda im smeta jer se pokazalo i da se uprkos poskupljenju goriva mogu prepoloviti godišnji gubici GRAS-a, a radnicima redovno izmirivati plaće. Kad je nešto bolje ljudski je priznati.