Zbog porasta trgovine ljudima širom Evrope, ESLJP mora reformisati svoj analitički okvir

Piše: Davor Trlin

Ljudsko-pravaški pristup trgovini ljudima znači da se žrtve, bez obzira na spol, dob ili polje rada, stavljaju u centar anti-trgovinskih procesa davajući prioritet zaštiti njihovih prava. Trgovina ljudima je dubok problem koji ostavlja duboke traume žrtvama i kada budu oslobođene. Brojna ljudska prava su relevantna za trgovinu ljudima (zabrana diskriminacije, pravo na život, pravo na slobodu i sigurnost, zabrana torture i nehumanog postupanja...).

Brojni su međunarodni dokumenti o ljudskim pravima koji regulišu ovu materiju. Trgovina ljudima nije eksplicitno propisana npr. Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP) pa se u predmetima pred međunarodnim forumima daje mogućnost da razvije praksa, naglase obaveze države, odredi šta sve spada u pojam trgovine ljudima, napravi korelacija sa tim pojmom i nekim drugim itd. U nastavku ćemo prikazati kako je pristup Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) u slučajevima trgovine ljudima bio nekonzistentan.

Neefikasni pristup Evropskog suda za ljudska prava trgovini ljudima sprečava da žrtve budu zaštićene. Nije konzistentan niti efektivan. U slučaju Rantsev protiv Rusije i Kipra, Sud je propustio da uvaži važan princip da žrtve trgovine ljudima koje počine krivična djela kao rezultat trgovine ljudima ne treba da budu krivično odgovorne. Ovaj neuspjeh ESLJP-a je korak unazad, jer su žrtve općenito prinuđene da počine ova krivična djela. Sud je trebao eksplicitno da utvrdi da države moraju osigurati da takve osobe ne budu kažnjene. Drugi nedostatak pristupa Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rantsev protiv Rusije i Kipra je taj što se nije bavio eksploatacijom u vezi sa trgovinom ljudima van trgovine ljudima u svrhe seksa. Sud je mogao iskoristiti ovaj slučaj da razvije okvir za slučajeve trgovine ljudima koji bi razmatrali sve vrste eksploatacije kojima su žrtve podvrgnute. Takođe je u presudi, nakon što je započeo sa argumentacijom o trgovini ljudima, otišao u oblast borbe protiv prostitucije i imigracije.

Evropski sud za ljudska prava je pokazao ograničeno razumijevanje trgovine ljudima u slučaju L. E. protiv Grčke (2016). U ovom predmetu, ESLJP je propustio da razmotri niz izvještaja koje su objavila međunarodna tijela u kojima se izražava zabrinutost u vezi sa širenjem trgovine ljudima i njenim nepravilnim postupanjem od strane nacionalnih vlasti u Grčkoj. Da je ESLJP pravilno razmotrio ove izvještaje, zapravo bi utvrdio da je Grčka prekršila svoje obaveze da uspostavi efikasan okvir za rješavanje krivičnih djela trgovine ljudima, kao što je to učinio u Rantsevu protiv Rusije i Kipra.

Shodno tome, pristup Evropskog suda za ljudska prava u predmetu L.E. protiv Grčke bio neefikasan, jer nije uzeo u obzir relevantne izvještaje koji su direktno primjenjivi na suštinsku usklađenost pravnog sistema Grčke sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Ova odluka je takođe u suprotnosti sa ranijom presudom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Rantsev, protiv Rusije i Kipra u kojoj se Sud direktno bavio neefikasnim domaćim pravnim okvirima za reagovanje na slučajeve trgovine ljudima. Sud je radije analizirao nedostatke u nacionalnoj proceduri za identifikaciju žrtava trgovine ljudima kroz prizmu pozitivne obaveze preduzimanja zaštitnih operativnih mjera (rigorozniji pristup). Ipak, na ovaj način nedostaci u postupku identifikacije ne predstavljaju kao strukturni problem, već kao izolovani incident koji se desio konkretnom podnosiocu predstavke.

Kasnije, u predmetu Chowdury protiv Grčke (2017), ESLJP je odstupio od svog pristupa iz L.E. protiv Grčke koncentrišući se ne samo na kriminalizaciju već i na zaštitu žrtava, što dalje ilustruje nedosljednost u presudama Suda u slučajevima trgovine ljudima. Činjenice u ovom predmetu ukazuju na to da su vlasti trebale znati da je žrtva bila trgovana; stoga su trebali preduzeti korake da zaštite žrtvu čak i bez njenog sopstvenog priznanja.

Na kraju, možemo ukazati i na presudu od oktobra 2021. godine Evropskog suda za ljudska prava pod članom 4 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Čini se da je Sud u predmetu Zoletić i ostali protiv Azerbejdžana zauzeo istu perspektivu kao i u Chowdury i ostali protiv Grčke smatrajući da je “eksploatacija radnika jedan od aspekata eksploatacije u konceptu trgovine ljudima... koji pokazuje vezu između trgovine ljudima i prisilnog rada”.

Ipak, postavlja se pitanje da li ova presuda predstavlja prekretnicu, zaustavljajući kontinuiranu definicijsku dvosmislenost oko koncepta trgovine ljudima. Jedno pitanje je da EKLJP i dalje pretpostavlja da je prisilni rad obuhvaćen članom 4. bez uspostavljanja veze između prinudnog rada i trgovine ljudima. Čini se da ESLJP izbjegava objašnjenje kako se karakteristike svake tužbe uklapaju s konceptom trgovine ljudima, na osnovu postojeće sudske prakse. Evropski sud za ljudska prava u Chowduryju i ostali protiv Grčke je samo kombinovao trgovinu ljudima sa prisilnim radom bez ikakvog dodatnog objašnjenja.

Evidentan je napredak koji je postigao EKLJP u pogledu uključivanja trgovine ljudima u svoju sudsku praksu. S druge strane, vidi se i nedosljedan pristup Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima trgovine ljudima, što opet dovodi do neefikasnosti na duge staze. Nedavne analize Evropskog suda za ljudska prava, posebno zajedno, neefikasne su jer ne pokazuju sveobuhvatno razumijevanje efekata trgovine ljudima na žrtve i međusobno su nedosljedne.

U svjetlu porasta broja slučajeva trgovine ljudima širom Evrope, ESLJP mora reformisati svoj analitički okvir po ovom pitanju i obezbijediti dosljedan pristup slučajevima trgovine ljudima. Ovo je ključno za borbu protiv trgovine ljudima, zaštitu njenih žrtava i osiguravanje da države prilagode svoje domaće pravne okvire novim i različitim oblicima trgovine ljudima. 

Autor je Doc. dr. sci. iur.  na Internacionalnom Burch Univerzitetu Sarajevo