REAKCIJE

Mandati Melank i Opsenici nisu dozvoljeni ni Zakonom, ni Ustavom ni Evropskom konvencijom

Objavljeno u kategoriji BiH na 08.11.2018 17:50:47

REAKCIJE

Mandati Melank i Opsenici nisu dozvoljeni ni Zakonom, ni Ustavom ni Evropskom konvencijom

Objavljeno u kategoriji BiH na 08.11.2018 17:50:47


Damir Arnaut Foto: Arhiv/Patria

SARAJEVO, (Patria) - Savez za bolju budućnost (SBB) BiH uputio je Apelacionom odjelu Suda BiH žalbu na odluku Centralne izborne komisije (CIK) BiH o dodjeli mandata Miomirki Melank iz Naše stranke, te Goranu Opsenici iz HDZ-a, za Predstavnički dom Parlamenta FBiH sa dopunske kompenzacijske liste.

Ovo je već druga žalba SBB-a na dodjelu mandata Melank, a sve zbog „sapunice“ pri dodjeli mandata. S obzirom da Melank nije bila na kompenzacijskoj listi, a dobila je kompenzacijski mandat, na takvu odluku CIK-a Apelacionom odjelu Suda BiH, žalili su se prošle sedmice SBB i SDP.

Sud je prošle sedmice odbio žalbu SBB-a kao neosnovanu, a žalbu SDP-a na istu odluku ove sedmice je prihvatio! Uz to je odobrio CIK-u da omogući dopunu kompenzacijske liste Našoj stranci s imenom Melank i tada ova „sapunica“, upozoravaju iz stranaka, "tek dobiva na zapletu i flagrantnom kršenju Izbornog zakona BiH, koji do sada nije viđen u BiH."

Kako je za agenciju Patria rekao Damir Arnaut, potpredsjednik SBB-a, koji je i uputio žalbu, i ranija i posljednja odluka CIK-a o dodjeli mandata Melank je u potpunoj suprotnosti s Izbornim zakonom BiH, Ustavom BiH i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava.

- Zakon je u ovom slučaju potpuno jasan. Naša stranka na svojoj kompenzacijskoj listi nije imala dovoljno kvalificiranih kandidata iz reda srpskog naroda. CIK BiH je slijedom toga, te na osnovu jasne odredbe člana 10.6 (3) Izbornog zakona BiH, bio zakonski obavezan da taj mandat prenese na listu stranke koja je osvojila najveći broj glasova i koja ima još takvih kandidata na svojoj kompenzacijskoj listi. S obzirom da SBB na svojoj kompenzacijskoj listi ima takvih kandidata, SBB je pretrpio štetu nezakonitim postupanjem CIK BiH - kazao je Arnaut.

Uz Melank poslanički mandat u istom domu ranije je dodijeljen i Goranu Opsenici iz HDZ BiH, kojem je CIK dodijelio mandat kao Srbinu iako on tvrdi da nije potpisao izjavu CIK-u u kojoj je navedeno da se izjašnjava kao Srbin.

Opsenica i dalje tvrdi da je Hrvat, a u Predstavnički dom FBiH ulazi kao Srbin! SBB smatra da se i o ovom slučaju treba otvoriti postupak i utvrditi ima li u ovom slučaju elemenata krivičnog djela, te da se shodno svemu do sada izesenom o ovom slučaju, Opsenica ne može smatrati pripadnikom srpskog naroda.

Arnaut je ukazao i na apsurd da je Sud BiH o „slučaju Melank“ postupio različito kod žalbe SDP-a i SBB-a, te je naglasio i da je odluka CIK–a protivna i odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, jer je princip „pravne sigurnosti“ jasno ustanovljen u praksi Evropskog suda zaljudska prava.

- Princip “pravne sigurnosti” je garantovan nizom presuda Evropskog suda za ljudska prava kao integralni dio člana 6. Evropske konvencije. Evropski sud je u svojoj praksi posebno kritičan u situacijama kada je pravna nesigurnost rezultat različitog postupanja od strane najviših sudskih tijela, kao što je ovdje slučaj sa Sudom BiH.

Čak je i CIK u najnovijoj odluci ukazao da je Sud BiH “po dvije identične žalbe”, SBB-a i SDP-a, donio dva različita rješenja. To zaista pokazuje da najbitnijim pitanjima u zemlji sve više odlučuju mediokriteti koji se ni ne udubljuju u suštinu.

Stoga je SBB jučer uputio novu žalbu Sudu BiH u kojoj sam ukazao na sva kršenja Ustava BiH i Evropske konvencije ukoliko se mandati dodijele Melank i Opsenici uprkos jasnim odredbama Izbornog zakona BiH, odnosno i pored Opsenicine tvrdnje da je njegova Izjava krivotvorena.

Dobio sam i slučaj Pilav u Strazburu nakon što su domaći sudovi rekli da nema diskriminacije. Ako bude trebalo, dobit ću i ovaj - kazao je Arnaut, jasno na ovaj način poručivši da će pravdu u ovom slučaju, ukoliko bude neophodno, tražiti i u Strazburu.