EKONOMSKA ANALIZA

MMF: Politička situacija koči napredak i dalje visoka nezaposlenost

Objavljeno u kategoriji BiH na 13.02.2018 16:18:00

EKONOMSKA ANALIZA

MMF: Politička situacija koči napredak i dalje visoka nezaposlenost

Objavljeno u kategoriji BiH na 13.02.2018 16:18:00


Foto: Ilustracija

SARAJEVO, (Patria) - Međunarodni monetarni fond u ekonomskoj analizi naveo je da su makroekonomski uslovi u Bosni i Hercegovini (BiH) i dalje stabilni, ali je otvaranje novih radnih mjesta neadekvatno, uz širok jaz u prihodima sa EU.

- Otvaranje novih radnih mjesta u privatnom sektoru je ograničeno, a nezaposlenost je i dalje visoka - naročito među mladima. Usporavanje rasta produktivnosti od nastupanja globalne ekonomske krize i kontinuirano iseljavanje, naročito mladih i obrazovanih - uzrokovano, velikim dijelom, ograničenim mogućnostima zapošljavanja u domovini - utiču na ekonomski potencijal zemlje.

Vlasti su učinile značajne napore i preduzele strukturne reforme, te napreduju na putu ka pridruživanju EU. Tokom 2015. godine, vlade su usvojile sveobuhvatnu Reformsku agendu, u kojoj su izneseni osnovni planovi društveno-ekonomskih i srodnih reformi na svim nivoima vlasti. U septembru 2016. godine, Savjet EU usvojio je formalan zahtjev BiH za status kandidata za članstvo u EU. Međutim, realizacija Reformske agende i napredak ka pristupanju EU (statusu kandidata) sporiji su nego što se očekivalo.

Prvi pregled EFF-a odgođen je za godinu dana iako je prošireni aranžman u ovom periodu služio kao sidro za ekonomske politike vlasti. Neusvajanje zakona o dopunama i izmjenama Zakona o akcizama, koji je trebalo da omogući pristup vanjskom finansiranju sa ciljem višegodišnjih investicija u infrastrukturu u funkciji rasta, bilo je bitan razlog kašnjenja zaključenja prvog pregleda, sve dok zakon konačno nije usvojen krajem 2017. godine.

Iako je realizacija nekih ključnih politika tekla sporijom dinamikom od predviđene u vrijeme upućivanja zahtjeva za program, vlasti su ostvarile evidentan napredak u održavanju fiskalne discipline, očuvanju finansijske stabilnosti i unapređenju poslovne klime.

- Komplikovana politička situacija i dalje koči realizaciju politika i saradnju među vladama. Politički zastoj tokom 2017. godine u kombinaciji sa složenim ustavnim uređenjem BiH i slabom saradnjom među vladama otežali su uvođenje promjena u domenu politika i realizaciju reformi. Tokom 2017. godine, parlamenti na nivou BiH i FBiH sporadično su zasjedali usljed koalicionih previranja i etno-nacionalističkih tenzija, što je usporavalo momentum reforme.

Predstojeći izbori krajem 2018. godine predstavljaju neizvjesnost.

U analizi se navodi da se u srednjoročnom periodu očekuje povećanje ekonomskog rasta. Iako će privatna potrošnja i dalje imati najveći udio u rastu BDP-a u srednjoročnom periodu, očekuje se značajno povećanje javnih investicija u sadejstvu sa kontinuiranom realizacijom strukturalnih reformi.

MMF ističe i da bi aktivnosti privatnog sektora očekuje se mogle omogućiti rast po stopi od oko 4 odsto do 2022. godine. Očekuje se da će nedavno usvojene izmjene i dopune Zakona o akcizama, kojima je povećana akciza na gorivo, osloboditi eksterna sredstva za značajnu izgradnju infrastrukture koja će unaprijediti rast.

Inflacija bi trebalo da bude blago umjerena na nivou od 1,6 odsto tokom 2018. godine nakon raspršavanja efekata drugog kruga rasta cijena robe 2017., ali se očekuje rast na oko 2 odsto uz postepeno smanjenje razlike između stvarnog i potencijalnog obima proizvodnje u srednjoročnom periodu. Iako se u periodu 2018 - 2019 očekuje povećanje deficita tekućeg računa, kao odraz uvoznih potreba za velikim javnim investicijama, trebalo bi da se stabilizuje na oko 5 odsto BDP-a do 2022. godine.

No, MMF smatra i da postoji povećan rizik da će politička podrška čvrstim politikama splasnuti u periodu do opštih izbora u oktobru 2018. godine.

- Uz očekivanja da će etno-nacionalistička politika i dalje zauzimati centralno mjesto tokom predizbornog perioda, ne može se zanemariti rizik širenja pukotine u jedinstvenom ekonomskom prostoru i pogoršanje regulatorne koherentnosti. Neizvjesnost u pogledu izbornog zakona u Federaciji (FBiH) i formiranje vlade u periodu nakon izbora usložnjavaju negativne rizike. S obzirom na to da prošireni aranžman ima funkciju eksternog sidra ekonomskih politika i reformi, odsustvo napretka na realizaciji programa može dovesti do pogoršanja kvaliteta budžeta i odstupanja u sprovođenju strukturalnih reformi sa ciljem preusmjeravanja ekonomije ka privatnom sektoru i, u konačnom, podriti sposobnost BiH da ostvari srednjoročne ciljeve razvoja.

S druge strane, na eksternom planu, negativni šokovi u Evropi mogu predstavljati rizik prelivanja krize u BiH, iako bi, u suprotnom, rast u Evropi i SAD-u, veći od očekivanog, imao pozitivan utjecaj na BiH.